Trgovina je u trendu

Sudeći prema medijima, poslovnoj aktivnosti i zapošljavanju, trgovina je u trendu. Danas je u Srbiji trgovačka kvalifikacija (prema Infostudu) najtraženija na berzi rada. To je svojevrsni paradoks, imajući u vidu decenijama razvijane predrasude o ovoj privrednoj grani i zanimanju. Paradoks je tim veći, jer su upravo kreatori negativnog publiciteta o trgovini profitirali.

Srbi se, međutim, vraćaju predratnoj tradiciji, kada je trgovački esnaf bio moćan i ugledan. Pomenimo Luku Ćelovića Trebinjca i kapetan Mišu Anastasijevića, imućne Srbe, odane državi, blagodarne ljude. Pomenuti trgovci, i ne samo oni, svoj imetak su zaveštali Bogu i narodu. Nakon njihovog dobročinstva, na primer, Beogradski univerzitet do danas nije dobio slične individualne podsticaje naučnog razvoja. Možda aktuelna renesansa trgovine iznedri nekog sličnog dobrotvora?

O našoj tradiciji, pored istoričara, govore i groblja. Konkretno, poučno i nepristrasno. "Ovde počiva ... beogradski trgovac" zapisano je na nekim spomenicima glavne aleje "poslednje adrese" u Ruzveltovoj. Nesumnjivo jasan izraz časti i ponosa vezanog za životnu profesiju. Biti trgovac – nekad je u Srbiji bilo pitanje privilegije i prestiža, o čemu govore pomenuti putokazi.

S Kominternom i njenim sledbenicima profesija trgovca je devalvirana. Komunisti su svoj ideološki sukob sa kapitalističkim idejama na privrednom planu primarno ispoljavali u tretmanu trgovine. U dugom nizu godina trgovačka profesija nije bila "in". Trgovci su bili svojevrstan pandan tzv. poštenoj inteligenciji.

Trgovina je za komesare i demagoge tadašnjeg vremena bila, bar javno, nižerazredna profesija. Na drugoj strani, tadašnja crvena vlastela je značajnu kapitalizaciju ostvarivala baš u trgovini. Tako je bilo i 90-tih, koje mogu biti zapamćene i po tome što su u procesu sive privatizacije devalvirana poznata trgovinska preduzeća (Geneks, Ineks, Robne kuće Beograd) po kojima su Srbija i Beograd bili prepoznatljivi.

U Sloveniji su bili mudriji. Otuda današnja, za domaće trgovce zabrinjavajuća ekspanzija Merkatora, koji, gle čuda, nastade kad i naše nedavno uništene trgovinske institucije, iza kojih je po poslovnim rezultatima zaostajao (npr. Centroprom). Slovenački vodeći trgovci, tako, danas ne boluju početničke bolesti, već godinama forsiraju internacionalizaciju svog poslovanja.

I u vreme socijalizma u Srbiji su živeli ljudi koji su promovisali ideju moderne trgovine i tržišnog poslovanja. Pomenimo učenika i učitelja, praktičara i naučnika, koji bi danas, da su sa nama, bili ponosni razvojem događaja u trgovini Srbije. Ponosni, jer su sebe utkali u ideju modernizacije srpske trgovine. Prvi je Dragan Ivanović, otac nekadašnje Pekabete, koji je izgoreo čuvajući svoju firmu u teškom periodu s početka 90 tih. Drugi je Dragutin Radunović, ugledni profesor Beogradskog univerziteta, koji je proveo radni vek objašnjavajući važnost otvorene privrede i trgovinskog obrazovanja, pionirski se boreći za tržišnu privredu, još šezdesetih godina prošlog veka.

Srbija u celini, a Beograd posebno, zahvaljujući i njima, doživljavaju pravu trgovinsku revoluciju. Da su promene brze, najrečitije govori još uvek prisutna sramežljivost domaćih potrošača, frustriranih u dugom periodu sankcija i nestašica. Razvojem trgovinske konkurencije i otvaranjem zemlje, neminovna je i emancipacija potrošača. A zahtevan potrošač je važan podsticaj razvoju trgovine.

Savremeni beogradski trgovac je, dakle, važan poslodavac i poreski obveznik, svojevrsna tranziciona reinkarnacija nekadašnjih srpskih trgovaca – ako ne po načinu poslovanja – ono bar po uticaju na privredu i društveni razvoj. Srbija time hvata još jedan priključak sa aktuelnim tokovima u evropskoj privredi. Kao što su nekada domaći trgovci, u vreme Hatišerifa, trgovali sa Mlecima i Dubrovnikom, pronoseći Crnogorcima i Hercegovcima srećan glas slobodne Srbije, tako i današnji beogradski trgovci Evropi nude i predstavljaju novo lice države.