Pravda za Handkea

Magičnosti filma „Nebo nad Berlinom” vanvremenski sastojak verovatno daje onaj majstorski spoj poezije i pokretnih slika koji se izrodio iz saradnje Vima Vendersa i Petera Handkea. Danas skoro da nema čoveka koji bi ovom filmu osporio kultni status, a njegovo veličanje (baš kao i grada u koji je radnja smeštena) postalo je obavezan deo hipsterske supkulture.

U isto vreme Peter Handke je ponovo na stubu srama, a njegovo ime na Zapadu i dalje nije u modi.

Ne tvrdim da umetnika po prirodi stvari niko ne sme da sumnjiči za  niske porive kakvo je podstrekavanje mržnje ili netrpeljivosti.

Ipak, ono što decenijama čine Peteru Handkeu, i što mu je pre nekoliko dana ponovo učinjeno u Oslu, krivotvorenje je stvarnosti i klevetanje bez osnova.

Optuživanje austrijskog pisca, ovogodišnjeg laureata Ibzenove nagrade, da je negator genocida i apologeta srpskih zločina pre je pokazatelj ogromnog neznanja nego opravdani krik protiv zločestog pisca.

U demokratskoj Norveškoj koja baštini verovatno najbolje što demokratija jednom društvu može da pruži, Handkea je deo javnosti prokazao kao čoveka koji je u raspadu bivše Jugoslavije „stao na stranu srpskih krvoloka”.

Kakva besmislica.

Za razumevanje tragikomičnosti situacije u kojoj se našao u Norveškoj, potrebno je režiserskim rezom vratiti sliku nekoliko godina unazad kada je Handke u Nemačkoj dobio Hajneovu nagradu. I tada su mnogi skočili da mu ospore dostojnost da ponese prestižno priznanje. Za razliku od Ibzenove, Handkeu je farsičnim tokom događaja Hajneova nagrada oduzeta. Tada je kao javni odgovor svim koji mu osporavaju čestitost u „Frankfurter algemajne cajtungu” objavio tekst „Šta nisam rekao”. 

„Nikada nisam poricao nijedan od masakra u jugoslovenskim ratovima 1991–1995, niti ga relativizovao, niti opravdavao, a kamoli odobravao”, piše Handke i poziva da se „reč po reč” pročita sve što je napisao o Jugoslaviji.

Za razliku od Nemačke u Norveškoj je, pored harange dela javnosti, ipak vidljivija podrška intelektualaca oklevetanom kolegi. Jedan norveški pesnik čak upozorava da bi „bilo užasno da nije postojao jedan takav Handkeov glas protiv demonizacije” Srba u zapadnom javnom mnjenju.

Dva ostvarenja kojima je jasno pokazao da namerava da pliva protiv dominantne matrice o balkanskim bratoubilačkim konfliktima su „Oproštaj sanjara od Devete zemlje” i „Pravda za Srbiju”.

Odbijajući da se prikloni uprošćenoj slici o ekskluzivnosti srpske krivice Handke nije učinio uslugu samo jednom narodu. Učinio je uslugu celom čovečanstvu.