Skidanje mraka

Ako je verovati meteorolozima, u nedelju će biti divan, sunčan dan. Idealan da izmami gejove i huligane na ulicu. Ako policija bude štrajkovala, ako advokati nastave sa obustavom rada i ako se odlože utakmice, eto prilike za još jedan potencijalni srpsko-srpski sudar bez ikakvog razumnog objašnjenja. Može li, međutim, biti drugačije? Zašto je teško zamisliti da gejovi mirno prošetaju Beogradom, da huligani piju pivo ispred prodavnica, a da čuvari porodičnih vrednosti igraju badminton s decom?

Pogrešna je ocena da je gej parada prilika da se demonstrira odnos Srbije prema gej populaciji, zato što svih ostalih dana osim tog, paradnog, heteroseksualni i gej Srbi žive gotovo u skladnoj ljubavi. Reč je, naime, o običnom svetu od kojih većina ljubi svoje drage. I seksualna manjina, takođe, ljubi svoje drage. Tom običnom svetu neće pasti na pamet da prekine šetnju duginih boja, niti će se ona druga strana šepuriti svojom seksualnošću za koju Amfilohije tvrdi da je šmugnula u tangama iz vrelog kazana.

Priča o gej paradi je zapravo priča o srpskom danu mrmota koji se ponavlja svake godine. I svi junaci imaju iste, prevrtljive uloge. Zapadni političari, znajući kako se mobiliše mačizam ovdašnji čim se nasrne na tradicionalne vrednosti, gej paradu nameću kao dodatni uslov približavanja Briselu. I možda malo i likuju nad mogućom srpsko-srpskom masovnom tučom.

Domaći političari nasedaju na takvu vrstu pritiska bojeći se da će njihovi rejtinzi pasti ako dozvole gejovima da mašu zastavicama, pa izvikuju parolu „Srbija se saginjati neće!”. Što je logično, jer su svi oni, iako napredni, pomalo učili od Slobe. Crkvi, opet, gejovi smetaju samo ako ne nose mantije.

Huligani su posebna priča. Ta vrsta ulazi u igru kad god treba uneti dodatnu dramaturgiju u srpski darmar. Ako treba porazbijati „pederske” glave, učiniće to sa osobitim zadovoljstvom. I, držite me za reč, kada bude trebalo da zagrljeni prošetaju sa njima, držeći se za ručice, učiniće i to.

Takođe je romantična činjenica da ni huligana ni čuvara porodičnih vrednosti nema ni od korova kada se otpusti hiljadu-dve radnika, ili kad neki tajkun duguje zaposlenima silne plate. Ali, kad treba isprebijati gejove, navale na njih, kao idu na rasprodaju patika.

Homoseksualci kojima je to profesija takođe nisu nevinašca, jer znaju da 364 dana u godini, osim tog jednog, žive i šetaju mirno sa svojim partnerima.

U moralnom rasulu nije lako razotkriti svu laž ovog vodvilja, iako je stvar savršeno jednostavna. Gejovi treba da šetaju, huligani da ispijaju pivo ispred prodavnica, a vlada, umesto da zaseda zbog gejova kao da je ratno stanje, to treba da čini zbog onih koji ne plaćaju porez.