Južni po ugledu na Severni tok

Od našeg specijalnog izveštača

Lubmin (Baltičko more) – Izgradnja panevropskog gasovoda „Južni tok”, kojim gas iz Rusije treba da se doprema do Centralne i Istočne Evrope, doneće Srbiji investicije vredne više od dve milijarde evra. Otvoriće nova radna mesta i unaprediti privredni rast zemlje, izjavio je juče tokom susreta s novinarima, koji se bave energetikom iz svih zemalja preko kojih će gasovod proći, Jasper Jansen, portparol preduzeća „Saut Strim” transport („Južni tok”).

Prema prvim preliminarnim procenama Srbija može da očekuje da će u narednih 25 godina od taksi za tranzit gasa preko svoje teritorije zaraditi oko 7,7 milijardi evra, dok bi ukupan prihod od tranzita kroz sve zemlje preko kojih će „Južni tok” prolaziti trebalo da bude veći od 25 milijardi evra, kaže Jansen.

„Južni tok” nije važan samo za 11 akcionara koji učestvuju u njegovoj gradnji, već za sveukupnu energetsku bezbednost Evrope, kaže on, i dodaje da se očekuje da će tražnja za gasom s 508 milijardi kubika iz 2009. godine porasti na 626 milijardi do 2023. godine, što je za oko 120 milijardi kubika gasa više.

Ova povećana potražnja za gasom moći će da se pokrije upravo količinama koji će donositi „Južni tok” čiji je maksimalni kapacitet 63 milijarde kubika gasa godišnje i to direktno iz bogatih ruskih gasnih izvora. Upravo je to razlog zbog kog je „Južni tok” u ovom času ključni infrastrukturni projekat kojim će se podmiriti sve veće potrebe Evrope za tim plemenitim gorivom.

Demantujući sve češće spekulacije oko izvesnosti gradnje „Južnog toka”, Jansen kaže da države Jugoistočne Evrope nemaju takvu sigurnost snabdevanja gasom, kao što je to slučaj sa severnom Evropom, pre svega zbog gradnje Severnog toka koji iz Rusije doprema gas u Nemačku.

Izgradnjom „Južnog toka” ostvariće se direktna veza između rezervi gasa i potrošača, odnosno biće mnogo izvesnije snabdevanje, jer će pored postojećeg ukrajinskog gasovoda, preko kog se danas isporučuje gotovo 80 odsto ukupnih količina gasa, postojati još jedan pravac snabdevanja.

Praveći paralelu između Severnog toka, čije su cevi položene po dnu Baltičkog mora, čija su postrojenja novinari juče imali prilike da vide, i „Južnog toka”, čije će cevi ići po dnu Crnog mora, Jasper naglašava da će time doći i do smanjenja rizika od pojave uskih grla u špicu sezone ili eventualne privremene obustave isporuke gasa zbog odnosa na relaciji Rusija–Ukrajina.

Iako je Bugarska, kaže Jansen, polovinom jula zamrzla dalju gradnju „Južnog toka” ona je najavila da će povećati snabdevanje domaćinstava gasom. Zato je i za nju, zbog bezbednosti snabdevanja, „Južni tok” vrlo važan projekat.

Važno je da će iskustva, koja su se primenila u gradnji Severnog, biti iskorišćena i za gradnju „Južnog toka”. Da se „Južni tok” gradio pre 10 godina, bez iskustva koje se prikupilo gradnjom Severnog, „Južni tok” ne bi ni mogao da bude izgrađen.

Kada je reč o Severnom toku, investiciji vrednoj 7,4 milijardi evra i kapacitetu od 55 milijardi kubika gasa godišnje, koji je prepoznala Evropska unija kao prioritetan, danas gas iz Rusije stiže do potrošača u Nemačku, Dansku, Veliku Britaniju, Holandiju, Belgiju, Francusku...

I pored aktuelne kratkoročne gasne prezasićenosti Evrope, gas će nastaviti da igra sve važniju ulogu u evropskom energetskom bilansu. Ono što je posebno važno, a na čemu insistira EU, jeste da se do 2020. godine smanji emisija štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida u vazduhu.

 Prirodni gas emituje trećinu manje ugljen-dioksida od nafte, a čak 50 procenata manje od uglja, koji danas pokriva gotovo 40 odsto potreba Jugoistočne Evrope. Zato će, kada bude izgrađen, „Južni tok” doprineti ne samo većoj energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja, već i zaštiti životne sredine Starog kontinenta.

Jasna Petrović-Stojanović