Ključni sastanci o statusu Kosmeta

Status Kosova i Metohije biće jedna od glavnih tema dvodnevnog moskovskog sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs i sekretar za odbranu Robert Gejts danas stižu u glavni grad Ruske Federacije, gde će ih primiti Sergej Lavrov i Anatolij Serdjukov, a na dnevnom redu su i iranski nuklearni program – o kojem je u četvrtak ruski predsednik Vladimir Putin rekao da nema dokaza da Teheran pravi atomsku bombu, što je suprotno američkim tvrdnjama – i planovi Vašingtona da u Poljskoj i Češkoj postavi elemente svoje protivraketne odbrane, što Rusija smatra pretnjom sopstvenoj bezbednosti.

Putin je najavio da će 12. decembra Moskva prestati da poštuje Sporazum o ograničavanju konvencionalnih snaga, ukoliko SAD u međuvremenu ne odustanu od protivraketnog štita. Kako prenosi Tanjug iz Njujorka, kosmetska kriza, uz raspoređivanje raketa presretača, predstavlja "ključnu" tačku neslaganja SAD i Rusije, što je među zapadnim diplomatama stvorilo priličnu nervozu, te sve oštrije mrštenje prema predstavnicima Moskve.

Vašington, uz to, ne odobrava neke unutrašnjepolitičke poteze Vladimira Putina i tvrdi da on guši slobodu govora i političkog organizovanja, pa je Kondoliza Rajs najavila da će se zbog toga sastati sa predstavnicima nevladinih organizacija u Moskvi, kako bi "pokazala nezadovoljstvo".

Na drugoj strani, Savet ministara Evropske unije će na svom sastanku u ponedeljak u Luksemburgu pozvati Beograd i Prištinu na postizanje kompromisnog i dogovornog rešenja za budući status Kosova i Metohije, navedeno je u nacrtu dokumenta koji bi šefovi diplomatija trebalo da usvoje."Imajući u vidu da će Kontakt grupa – koja će predati izveštaj generalnom sekretaru UN do 10. decembra, okončati proces, Savet poziva strane da se angažuju tokom nastavka pregovora s kreativnošću, odvažnošću i u duhu kompromisa i da naprave svaki moguć napor radi postizanja dogovornog rešenja", stoji u nacrtu pripremnog dokumenta.

U međuvremenu, posrednik EU u pregovorima o statusu Kosmeta Volfgang Išinger kritikovao je Vašington zbog najava da će priznati i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekavši da "sve izjave na osnovu kojih se stvara utisak da je rezultat pregovora već određen, nisu od pomoći".

On je u intervjuu za nemački poslovni dnevnik "Handelsblat" objasnio da postoji "zajednički interes EU, Srba i kosovskih Albanaca", jer, kako se izrazio, Kosovo "ne može da funkcioniše kao ostrvo u Pacifiku".

"Ako nastane državna tvorevina koja ekonomski nije sposobna da preživi, onda će račun na kraju platiti EU", upozorio je Išinger, dodavši da bi EU trebalo da Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj grupi država. Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i ocenio da bi to bio "pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova".

Išinger je upozorio da "Srbija nikako ne sme da bude stavljena u situaciju da se odlučuje između približavanja EU i Kosova" i rekao da bi se "sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo".

O Kosmetu će biti reči i tokom rusko-nemačkog samita u Vizbadenu, 14. i 15. oktobra, najavio je juče zvanični predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin, dok nemački stručnjaci upozoravaju da je ministarstvo spoljnih poslova te zemlje veoma zabrinuto zbog "nepredvidljive reakcije Rusije" na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti.

V. R.

-----------------------------------------------------------

Koštunica protiv "kosmetskog Dejtona"

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica isključio je mogućnost da se rešavanje pitanja budućeg uređenja Kosova i Metohije poveri međunarodnoj konferenciji."Pitanje budućeg uređenja pokrajine Kosovo i Metohija može se rešavati jedino u skladu sa Rezolucijom 1244 i samim tim je isključeno da bi Srbija prihvatila da se rešavanje ovog pitanje može izmestiti iz Saveta bezbednosti i preneti na neku međunarodnu konferenciju", izjavio je Koštunica.

Predsednik Vlade je ponovio da svako rešenje koje odobri Savet bezbednosti svakako mora biti u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, jer je, dodao je premijer, nezamislivo da bi Savet bezbednosti mogao da donese odluku o otimanju teritorije jednoj međunarodno priznatoj državi. "Srbija i Rusija imaju zajedničku principijelnu politiku koja se temelji na punom poštovanju međunarodnog prava i to predstavlja najbolji garant da se u Savetu bezbednosti, kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije, nikada neće prekršiti Povelja UN", zaključio je Koštunica.