Prežaljeni samit o Bliskom istoku

Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 11. oktobra – Još nije ni počela, a već joj pevaju opelo. Predstojećoj novembarskoj konferenciji o Bliskom istoku u organizaciji Bušove administracije u Anapolisu, nadomak Vašingtona, mnogi analitičari i arapski zvaničnici prilaze sa upadljivim oprezom i skepticizmom. Za početak, zahtevaju od Vašingtona i Izraela da predlože jasan dnevni red. Ako se tome doda najnovije glasanje u američkom Senatu o podeli Iraka na tri federalne jedinice, čini se da je konfuzija kompletna.
Na nedavnom sastanku sa ministrima spoljnih poslova Egipta, Jordana i šest država Zaliva američki državni sekretar Kondoliza Rajs pohvalila je Egipat i Saudijsku Arabiju za njihov trud u rešavanju palestinsko-izraelskog problema, ne krijući da želi da stvori čvrst savez među ovim državama u takozvanoj grupi 1+2+6 (SAD plus Egipat i Jordan plus zemlje Zaliva).

U Gordijevom čvoru ovog regiona svako ima svoje interese, regionalne, verske, liderske. Tako je sunitski Rijad upozorio saveznike u Beloj kući da ne udare vojno na Teheran. Istovremeno je mulama u šiitskom Iranu oštro skrenuo pažnju na njihovu negativnu ulogu u Iraku, imajući u vidu sektaške sukobe sunita i šiita. Kairo je zabrinut zbog težnji Teherana da svoj uticaj preko Iraka proširi do Gaze, odnosno militantnih hamasovaca koji sada drže ovaj pojas, na granici sa Egiptom. Nedavni egipatsko-iranski razgovori o obnovi diplomatskih odnosa prošli su ispod očekivanja obeju strana.

Kada je reč o nerešenom palestinskom pitanju, mnoge arapske vlade plaše se da bi predstojeća mirovna konferencija u Anapolisu mogla da se pretvori u puko okupljanje velikih "zverki" koje bi se svelo na "istorijsko" fotografisanje, bez dubljeg smisla. Egipatski predsednik Mubarak više puta je ponovio da konferencija mora da ima jasno razrađen dnevni red koji bi doveo do minimalnog sporazuma sa Izraelom o granicama buduće palestinske države, jevrejskim naseljima, bezbednosti, snabdevanju vodom, palestinskim izbeglicama i rešenju statusa Jerusalima. Palestinski predsednik Mahmud Abas navodno je najavio svoju ostavku ukoliko konferencija doživi fijasko.

Izraelski premijer Ehud Olmert, navodno, daje prioritet konferencijskom konceptu bez prevelikih obaveza. Citiran je da je rekao da bi moglo da prođe 30 godina do konačnog rešenja sa Palestincima. Tračak nade pojavio se ovih dana, kada je vicepremijer Haim Ramon najavio da je izraelska vlada spremna na podelu Jerusalima, što bi, navodno, trebalo da bude ključni deo palestinsko-izraelske deklaracije na završetku konferencije. Ramon je objasnio da bi Palestinci mogli da glavni grad buduće države proglase u onim delovima Jerusalima koje je Izrael osvojio od Jordana u ratu 1967. godine. Trenutno jevrejska država čitav Jerusalim smatra svojom prestonicom.

Ključne arapske vlade insistiraju da nema rešenja problema na Bliskom istoku bez učešća Sirije, čiji predsednik Bašir Asad preti da se neće pojaviti na konferenciji ukoliko izostane razgovor o povratku Golanske visoravni koju je okupirao Izrael.

Sudeći po pisanju egipatske štampe, čini se da je na stolu još jedna ponuda, bolje reći trgovina. Vašington je, piše "Edžipšen mejl", obavestio Egipat, Jordan i zemlje Zaliva da SAD žele pomenuto rešenje u obliku dve države (Palestinu i Izrael) u zamenu za "tri države" – u Iraku. Irački parlament je već odbacio neobavezujuću rezoluciju američkog Senata po kojoj bi Irak trebalo podeliti po etničkim i verskim linijama i tako okončati rat koji je tamo ušao u petu godinu. Iza ovakve odluke Senata stoje razmišljanja o lakšem i bržem izvlačenju američkih vojnika iz iračkog "živog peska".