Kad sam bio premijer, ništa mi nisu rekli
INTERVJU: ALOJZ PETERLE
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 12. oktobra – Alojz Peterle je favorit desnice na slovenačkim predsedničkim izborima koji će biti održani 21. oktobra. Iako mu istraživanja javnog mnjenja daju prednost u poređenju sa ostalih sedam kandidata, Peterleu je svaki glas važan, pa i glasovi nekoliko desetina hiljada Srba koji žive u Sloveniji. Evroposlanik, čiji intervju danas na naslovnici objavljuje "Magazin Evropskog parlamenta", jeste političar koji je učestvovao u osamostaljenju države u kojoj Srbi ni drugi eks-ju narodi nisu priznata manjina; bio je premijer u vreme kada je u Sloveniji izbrisano između 20.000 i 80.000 ljudi, većinom Srba, a u ekskluzivnom razgovoru za "Politiku" otkriva da li bi sada, 15 godina kasnije, ispravio nanete nepravde.
Rekli ste da ćete, kada postanete predsednik, predstavljati čitavo biračko telo, ne samo desni centar.
Za predsednika su svi naši. Ne prebrojavam leve, desne, Slovence, neslovence, svi su naši.
Među neslovencima je nekoliko desetina hiljada ljudi koji su 26. 2. 1992. izbrisani u vreme kada ste bili premijer. U mandatu vlade Janeza Janše odbačeni su zakonski amandmani kojima bi se na osnovu odluke ustavnog suda toj populaciji ispravile nepravde. Šta nameravate da učinite da posle 15 godina nepravde bude popravljene?
Prvo, znam da je velika većina neslovenaca tada iskoristila priliku da dobije državljanstvo. Ne kažem da su oni, koji to nisu učinili, prijatelji ili neprijatelji Slovenije, znam da neki od njih tada nisu ni bili u Sloveniji pa su se vratili…
Oficiri JNA? To je 456 ljudi, 2,6 odsto populacije izbrisanih.
Ne zanima me kvantitet, gledam individualno. Ne mogu da vidim sve te ljude, ali da među njima jesu takvi koji su bili izrazito protiv slovenačkog osamostaljenja, a posle su hteli da uživaju u pravima državljana. A ako se nekome stvarno desila nepravda, onda sam za to da to slovenačka država popravi. Priznajem da imam problem s terminom "izbrisani", jer su ti ljudi, koji nisu hteli da urede svoj status – preneseni u druge evidencije. Nisu bili više u registru državljana već u nekom drugom registru…
Nisu. Morali bi da budu preneseni u najgorem slučaju u registar stranaca sa stalnim ili privremenim boravkom, ali nisu preneseni ni u jednu evidenciju, zato su ostali bez svega, na marginama društva, civilno mrtvi.
Meni su tada kazali da su bili nekud preneseni. Glavno je pitanje zašto je to toliko dugo trajalo – kad sam bio predsednik vlade, niko mi ništa nije rekao. Onda je prošlo mnogo godina pre nego što je ustavni sud to pitanje razmatrao.
Mediji su u Sloveniji još 1994. pisali o problemu izbrisanih.
Mene čudi da ustavni sud to tako dugo nije uredio. A sada nema političke volje ili dovoljne većine da se stvar uredi onako kako je rekao ustavni sud.
Konkretno – u vreme kad ste bili predsednik vlade, Dragomir Petronjić iz Celja nije uredio status državljanina jer je radio u Austriji i za to nije znao; slovenačka policija ga na granici kod Šentilja septembra 1992. pušta da uđe u Sloveniju a onda ga saobraćajna sledećeg dana zaustavi kod Šentjura i oduzme dokumente. Policija je, u suprotnosti sa ženevskim konvencijama, izručila Srbina u ruke Hrvatskoj, koja je bila u ratu. Od tada mu se gubi svaki trag, sve do pre deset dana kada je pronađen u masovnoj grobnici kod Jajca. Da li Slovenija treba da se izvini porodici Petronjić?
Svako jutro dobijam neke pričice, danas sam dobio rukom napisano pismo s molbom jedne žene da joj dam 960 evra da plati kiriju jer je pare izgubila u kazinu…
Gospodine Peterle, civil je zbog nezakonitog brisanja ljudi izgubio život, on je žrtva, nije to kockarski dug.
Poznato mi je na hiljade priča. I naši su takođe gubili život u ratu za Sloveniju. Mogu ja da se uživim u svaku priču, ali ne mogu svaku da vam rešim. Mogu da vam kažem – imate pravo! Ali time ništa ne pomažem, zar ne?
Zar Slovenija ne bi morala toj porodici da plati odštetu, pored izvinjenja?
U ovoj državi pokušavamo da se pridržavamo nekih zakona onakvih kakvi su. Mogu da saosećam, mogu da mislim da se nekome desila nepravda ali ne mogu da učinim ništa što je domen našeg pravosuđa. Ako počnemo da nabrajamo priče, onda tu nema kraja.
-----------------------------------------------------------
O narodu i krvi
Potpisali ste 1992. ukaz kojim je oficirima JNA koji su sa svojim slovenačkim porodicama živeli ovde i nikada nisu osuđeni u vezi ratnih zločina ni u Sloveniji ni bilo gde na prostoru bivše SFRJ – da se obustavi isplata akontacija penzija svima "koje bi organi mogli da optuže za agresiju", što je pravno rastegljiv i nejasan pojam. Zbog toga su mnoge porodice godinama živele ili su još danas na ivici egzistencije. Hoćete li se, i u smislu hrišćanskih vrednosti koje često pominjete, zauzeti za te ljude, među kojima su većina Srbi?
Nama se desila agresija koju ne pripisujem Srbiji, a Srbi imaju jednu poslovicu, mislim da glasi "između nas nije protekla krv"…
Mislite da između Slovenije i Srbije nije pala krv?
Nije pala krv između dva naroda, iako je došlo do krvoprolića. Razlikujem između naroda i trenutne vlasti koja je radila protiv interesa mira i saradnje između naroda. Nadam se da je ta epizoda mimo i da će se stvari normalizovati.