Sećanje na "Džejmsa Dina sa Crvenog krsta"

"Piva je bio duhovit i lucidan, dete iz porodice poznatih intelektualaca. Pošto je bio veliki maštar takva je bila i njegova košarka. Učio je od Ace Nikolića i Ranka Žeravice, ali ih nije kopirao, uvek je bio originalan. Razvio je svoju košarkašku filozofiju. Mlad je otišao u SAD na nekoliko meseci i za to vreme usavršio engleski i proučavao američki stil košarke kojim je bio opčinjen. Nova saznanja je kombinovao sa starim, stvorivši vizionarski pristup košarci. Zvali smo ga Džejms Din zato što je bio zgodan, inteligentan, šarmantan..."

Tako o Slobodanu Pivi Ivkoviću (1937 – 1995), prvom predsedniku Udruženja košarkaških trenera Srbije (UKTS), govori Dragoslav Ražnatović koji mu je prvo bio saigrač, a zatim "učenik" u Radničkom sa Crvenog krsta. Nedavni tradicionalni memorijalni turnir bio je prilika da se ljubitelji košarke podsete na sve ono što je uradio ovaj trener, poznat po ogromnoj strasti prema košarci, želji za inovacijama i usavršavanjima u njoj.

Radnički kao avangarda

U trenutku dok najveći autoriteti srpske košarke traže način kako da je vrate u evropski vrh, priča o Slobodanu Pivi Ivkoviću vraća nas u vreme kada su trenerski entuzijasti radeći danonoćno otvarali nove vidike. Ako bi pored talenta i kreativnosti trebalo izdvojiti još nešto što je jugoslovensku košarku odvelo na vrh, to je svakako bilo vizionarstvo, a Piva je to nosio u sebi.

– Crveni krst je bio naš drugi dom i bitnija organizacija od svake druge ustanove, pa i od škole. Cela ta ekipa je bila iz okoline Krsta. Non-stop smo igrali basket. Tu su bili jaki i boks, rukomet, odbojka... Iz tog sportskog društva izraslo je mnogo asova. Radnički je tada bio društvo mladih koji su se družili i van terena. Preko leta smo imali dva treninga dnevno, a između njih smo igrali baskete na kojima je sve prtšalo, pa smo po nekad i povređeni dolazili na večernje treninge. Piva je stvorio generaciju koja je bila državni prvak 1973, kojoj sam i ja pripadao. Ta ekipa je bila preteča savremene košarke. Igrali smo brzo, agresivno, s mnogo ideja u igri dva na dva. Imali smo moderan stil, lep za gledanje. Stigli smo i do polufinala Kupa šampiona.

Piva je tragao za savršenom košarkom. S nepunih 30 godina našao se na klupi tada moćnog OKK Beograda, a zatim je s mladom ekipom Radničkog osvojio domaće prvenstvo i kup, igrao u polufinalu Kupa šampiona i finalu Kupa pobednika kupova. Ta ekipa je u to vreme igrala možda i najlepšu košarku u Evropi.

Stopama Džona Vudena

– Piva je uspešno nastavio Nikolićevu i Žeravičinu školu. To je bila preteča moderne košarke. Često smo bili u kontri sa četvoricom, što je u ono vreme bilo nezamislivo – seća se Ražnatović. – Maravić skine loptu, gurne je levo ili desno, a onda bi često, kao peti, dotrčavao u kontru i kad bi mu nabacivali loptu, bio je vrlo blizu današnjeg "alej upa". Kad sam se tom timu priključio posle služenja vojnog roka, 1971, nisam mogao da stignem mlade igrače. U 31. godini sam naučio od Pive neke osnovne elemente. Sve je razrađivao do detalja. Vodio je računa kako mi stoji mali prst na nozi dok sam u skoku. Bio je vrhunski demonstrator. Po meni, u to vreme je posle Ace i Ranka bio najbolji u Jugoslaviji.

Mnogi naši poznati treneri, pre svega njegov mlađi brat Dušan (na koga je preneo obe svoje velike strasti – prema košarci i golubovima), učili su od njega. A on je uvek bio spreman da uči od drugih, kao recimo od poznatog američkog trenera Džona Vudena koji je, pored ostalog, poznat po tome što je prvi ušao u Nejsmitovu kuću slavnih i kao trener i kao igrač.

– Vodio je Radnički, pojačan s par igrača iz drugih klubova, na Univerzitetskim igrama u Moskvi na kojima smo bili drugi, iza SSSR-a. Imao je ogromnu literaturu, dobijao je kasete iz SAD. Kroz njegovu kuću u Kajmakčalanskoj prošla je plejeda trenera. Bio je u stanju da 24 časa priča o košarci. Bio je toliko dobronameran i otvoren pa je sve svoje ideje i znanja nesebično delio s ljudima. Bio je omiljen u trenerskim krugovima.

Crveni krst je, pored Pive, dao i Ranka Žeravicu, Milana Cigu Vasojevića, Dragoljuba Pljakića, Borivoja Cenića, Bratislava Đorđevića, Dušana Ivkovića... Na ideju Pive Ivkovića, Žeravice, Mićovića, Pljakića i još nekih, osnovano je UKTS 1972. Piva je bio njegov prvi predsednik, baš kao i u Udruženju trenera Jugoslavije, osnovanom 1991. na Igmanu.