Jermenija: Istorijska pravda je stigla

Specijalno za "Politiku"
Jerevan, Istanbul, 13. oktobra – Jermeni su dočekali najnoviji razvoj u američkom Kongresu na nogama, u delirijumu. Takvo reagovanje se i moglo očekivati.

"Istorijska pravda je uspostavljena", glavni je naslov na prvoj stranici provladinog lista "Republika Jermenija", koji izlazi u prestonici Jerevanu.

Dok u Turskoj ne mogu da se pomire sa inicijativom američkog Kongresa da se osudi genocid nad Jermenima, u Jerevanu likuju. Dočekali su najnoviji razvoj sa ushićenjem.

Poslanici jermenskog parlamenta su, kako prenose lokalni mediji

agencijske vesti, na početku jučerašnjeg zasedanja stojeći i dugotrajnim aplauzom pozdravili najnoviju odluku kongresmena na Kapitol hilu.

"Mi izražavamo naše čestitke kolegama u američkom Kongresu jer su demonstrirali visoki moral. Oni nisu podlegli raznim pritiscima i usvojili su rezoluciju", izjavio je na početku zasedanja predsednik parlamenta Tigran Torosjan.

Kao što u Turskoj svi osuđuju članove američkog Odbora za spoljnopolitička pitanja koji su glasali za nacrt rezolucije, tako u Jerevanu svi pozdravljaju taj potez. Nema razlike ko je na vlasti, a ko u opoziciji. U vladi i parlamentu izražavaju nadu da će i Predstavnički dom usvojiti tu rezoluciju u kojoj se osuđuje "smišljeni zločin" nad milion i po Jermena koji se dogodio na prostorima Turske u vreme raspada Otomanskog carstva.

Odnosi u trouglu Ankara–Jerevan–Vašington mogli bi da se nađu na još većim iskušenjima, pošto premijer Jermenije Serge Sarkisjan u sredu putuje u SAD. Za Ankaru će to, bez sumnje, biti novi izazov, svejedno što je ta poseta dogovorena još pre mesec dana, dakle pre usvajanja nacrta rezolucije o genocidu.

Jermeni već 90 godina uzaludno pokušavaju da dokažu da je to bio prvi genocid u 20. veku. U Ankari to demantuju i kažu da je stradalo "nekoliko stotina hiljada Jermena" u međuetničkim sukobima, od hladnoće, gladi i u epidemijama. Dosad je taj "zločin" priznalo petnaestak zemalja u svetu, među kojima Francuska, Kanada i Rusija. U Jerevanu su uvereni da bi Amerika, ukoliko kongresmeni istraju do kraju, mogla da podstakne i druge zemlje da povuku sličan potez.

Oni razložniji u Jerevanu strahuju od nove turske odmazde, odnosno da bi Ankara mogla da "kazni" Jermeniju zbog najnovijeg razvoja događaja.

Turska i Jermenija nemaju diplomatske odnose. Ankara je početkom devedesetih godina hermetički zatvorila granicu prema toj zemlji u znak podrške "svojoj braći" u Azerbejdžanu u sporu sa Jerevanom oko Nagorno Karabaha.

Jermenski zvaničnici su nedavno izrazili spremnost da, bez bilo kakvog uslovljavanja, normalizuju odnose sa Turskom. U Ankari, međutim, smatraju da Jerevan prvo mora da reši sa Bakuom spor oko Karabaha.

U MIP-u Azerbejdžana su, kako se prenosi, odbacili odluku američkih kongresmena kao "neprihvatljivu i pogrešnu". U isto vreme su optužili Jermene za ono za šta oni decenijama optužuju Tursku – "za etničko čišćenje i genocid" u Karabahu koji je pod kontrolom Jermena od 1994. godine.

V. L.

--------------------------------------------------------------------------

Danijel Frid smiruje Turke

Ankara – Dva visoka američka zvaničnika doputovala su u Ankaru da bi pokušala da smire napetost u odnosima dveju država. "Mislili smo da bi bilo veoma dobro da tamo odu dva bitna zvaničnika, jer hoćemo da smanjimo mogućnost da turska vlada preduzme neke konkretne korake, kao što bi bilo sprečavanje pokreta naših vojnika", izjavila je u Moskvi državni sekretar Kondoliza Rajs.

Američka vojska koristi tursku bazu Indžirlik, ključnu za vođenje operacija u Iraku, a dva zvaničnika koja pominje Rajsova su podsekretar za odbranu Erik Edelman i pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid, poznat našoj javnosti po čestim dolascima u Beograd zbog pregovora o statusu Kosmeta.

S. R.