SMRAD "PEPELjARE"

Regrutnim tekstom oglasio se tokom nedelje beogradski tabloid saopštavajući da bi u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta u roku od 48 sati počela vojna operacija pod imenom "Pepeljara" čiji bi cilj bio da "spreči otimanje srpske teritorije". Da li su zaista u toku pripreme za američko-srpski kosovski boj, kako je sadašnju fazu odnosa Vašingtona i Beograda opisao premijer Koštunica? Otkud 25.000 "dobrovoljaca" koji "kao zapete puške čekaju da se na Kosovu nešto desi"? Kome su se javili? Ko ih je prebrojao? Ko će ih naoružati? Ko prebaciti do novog nebeskog fronta?

Tabloidska kurirska služba javlja da je zeleno svetlo za organizovanje "patriotskih snaga" dala Ruska Federacija, da je "neki vid" podrške operaciji pružila vlada Srbije te da bi akcija imala blagoslov Ruske i Srpske pravoslavne crkve.

Suviše otrovno da bi prošlo bez komentara. Čak i ukoliko se neko naivno nada da pretnje mogu da posluže kao probni balon uoči diplomatskih okršaja koji predstoje. Da li neko zaista misli da se tako ojačava pregovaračka pozicija Beograda? Upravo obrnuto.

"Gde god Milošević uđe sa tenkovima, Srbi izlaze na traktorima kao izbeglice", govorio je Đinđić. "Jedini siguran način da Kosovo više nikada ne bude u Srbiji jeste da Srbija vodi rat za Kosovo", rekao je početkom godine predsednik Tadić "Politici".

Neko zvecka oružjem kao da želi da se nepoverenje sveta prema Srbiji produbi. Odbrana sopstvenog stava svim političkim i pravnim sredstvima, i po cenu diplomatskog zaoštravanja, je jedno. Regrutacija za rat nešto sasvim drugo.

Sve je suviše prepoznatljivo. Neodoljivo podseća na mitsku scenu iz filma "Lepa sela lepo gore". Sećate se kada sa malog ekrana grmi TV-propagandista pozivajući Srbe da uzmu oružje i ostvare Miloševićeve gazimestanske vizije.

Samo tabloid zna ko je njegov "odlično obavešteni izvor", "jedan od komandanata srpskih dobrovoljaca". Ostali neka se prisete prošlog decembra kada su se "patriotski" oglasili oni koji su ovoj zemlji priredili katastrofalan ispraćaj 20. i doček 21. veka.

Objavu lidera socijalista da "niko nema pravo da kaže da Srbija neće ratovati za Kosovo" i zahtev vođe radikala da se "svim silama" nastavi borba za "Veliku Srbiju", neki su tada olako tumačili predizbornom borbom za glasove. Ako je tabloid u pravu kada govori o postojanju tri dobrovoljačke divizije, onda su se ratni pokliči materijalizovali. Odgovornost je apstrakcija.

Kada kosovski Albanci kažu da ne znaju šta sve može da se dogodi ukoliko brzo ne dobiju nezavisnost, onda se to s puno prava tumači kao pritisak i ucena. Ali, kako ćemo od međunarodnih faktora zahtevati da se eks-OVK ekstremisti tamo obuzdaju ukoliko dopustimo da se ovde promovišu rat i nasilje?

Ne bih se uopšte bavio tabloidom i njegovim pisanjem da ne mislim da se radi o pogubnom igranju vatrom. Tekst prvo pokušava da manipuliše Rusima. Uvlači ih u priču tvrđenjem da postoji dogovor po kome će Moskva "srpskim dobrovoljcima" staviti na raspolaganje "gotovo kompletan vojni aparat", uključujući "vojna skladišta i magacine, oružje i stručni kadar"!

Trebalo bi da se zaključi da je urodio plodom amanet sadržan u testamentu koji je Šešelj prošlog decembra iz Haga poslao otadžbinskim sledbenicima: "Da budete uporni u rusofilstvu i zalaganju za što veću integraciju Srbije sa Rusijom i ostalim istočnim slovenskim i pravoslavnim zemljama".

Vojvoda nije jedini. Umnožava se broj onih koji pozivaju Ruse da se vojno vrate u pokrajinu koju su svojevremeno napustili sopstvenom odlukom. U trenutku kada je kosovski problem postao globalno geopolitičko pitanje, što zahteva metalnu hladnoću u rasuđivanju, ponovo se raspiruje emotivno svrstavanje: zaklinjanje u ruski veto, priče o strateškom partnerstvu, bratskom slovenstvu i sestrinskom pravoslavlju.

Da ne bude zabune. Nesumnjivo je dobro da Srbija u procesu raspetljavanja kosovskog čvora ima moćnog saveznika. Ali ne treba prenagliti. Veliki imaju svoje računice i interese. Neće Rusi "srpskim dobrovoljcima" staviti na raspolaganje "gotovo kompletan vojni aparat" rizikujući konflikt sa Amerikancima. Kakva glupost!

Tabloid provokativno tvrdi da i srpska vlada daje "neki vid" podrške borbenoj opciji. Poznato je da vlada svoju poziciju vizavi Kosova brani argumentima međunarodne pravde, Povelje UN, Helsinške deklaracije... Drži se čvrsto, kritikuje ponašanje sa pozicija sile, ali rešenja isključivo traži u okvirima diplomatije i pregovaranja.

Vlada Srbije zato je dužna da se ogradi od onih koji je uvlače u ratoborne igre. Stvar je suviše ozbiljna da bi se pravdala kao tabloidska borba za tiraž. Prisetimo se RTS-a i "Politike" početkom 1990-ih.

Vlada Srbije je obavezna i da ispita da li su navodi o "patriotskim pripremama" za boj tačni. Ako jesu, onda je situacija više nego alarmantna jer bi to značilo da postoje paralelni ciljevi i metodi rešavanja kosmetskog pitanja. Ko to odlučuje da li će Srbija ponovo u rat? Ustav jasno određuje u čijoj su nadležnosti tako sudbinske odluke. Skupštine Srbije.

To što se pominju "dobrovoljci", ništa bitno ne menja na stvari. Mnogi funkcioneri bivšeg režima dospeli su u Hag između ostalog i zato što su javno tolerisali, a privatno ohrabrivali zločinačke "dobrovoljačke garde" koje su srozale ugled Srba, toliko da i danas osećamo posledice.

Ukoliko se ispostavi da tabloidska priča nije tačna, onda neko mora da snosi odgovornost. Huškanje na rat je teško krivično delo. Neka vlada Srbije očisti "Pepeljaru" i oslobodi nas smrada pikavaca. Neka smogne Herkulovu snagu i pomete Augijevu štalu u koju neko želi da pretvori Srbiju.

Konačno i o crkvi. Ima onih koji bi da – zaklonjeni ispod mantija politizovanih hramova – miris tamjana zamene mirisom baruta, ali crkva se javno opredelila da srpsku istoriju, duhovnost i spomenike brani na drugi način. U slučaju otuđenja nacionalnog i sopstvenog metoha, odlučila je da se ne pomiri sa gubitkom i da čeka. Ako treba i 500 godina, kako nedavno reče jedan vladika.

Crkva čiji su neki sveštenici blagosiljali zločine, takođe je dužna, zbog sebe i zarad svojih vernika, da se distancira od onih koji joj poturaju blagoslov nekih novih svetih ratnika.