Ne veruju stranci, veruju lideru

Aleksandar Vučić je popularniji od SNS-a. I Boris Tadić je bio popularniji od DS-a. Odgovor na pitanje zašto je to tako dali su sami građani, ocenjujući političke stranke kao najkorumpiranije od dvanaest ocenjivanih institucija u istraživanju organizacije Transparensi internešenel.

Nedostatak poverenja u stranke preti demokratskim procesima na Balkanu, a da bi se povratilo poverenje, mora da se obezbedi transparentno finansiranje, kaže se u istraživanju, i navodi da su kazne za kršenje zakona slabe i da nijedna stranka u Srbiji ili Makedoniji nije kažnjena zbog nepoštovanja pravila o finansiranju predizborne kampanje.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, objašnjava fenomen lidera stranaka time što oni stiču popularnost nastupima, dok stranke nisu dovoljno prepoznatljive i profilisane.

„Nisu politički određene kao što je njihov lider. Na prošlogodišnjim izborima nije bilo objavljenih programa, niti je bilo obrazloženo kako će ta politika biti sprovođena u delo. Nema sveobuhvatnih programa i, ako ih ima, u praksi se odstupa od njih. Druga mana je to što građani vide stranke kao nekoga ko obezbeđuje privilegije svojim članovima. Na primer, iako Zakon o javnim preduzećima predviđa izbor direktora preko konkursa, postavljaju se stranački kandidati. Građani vide da se državna preduzeća dele po stranačkom ključu i da se moć političkih stranaka prostire dalje od zakona. Ljudi sumnjaju i u izveštaje o finansiranju partija zbog čega misle da su korumpirane. Do sada nije bilo delotvornih sankcija ako se ne podnose finansijski izveštaji i nemamo ni razumno uverenje da su izveštaji potpuni.”

Svetlana Logar iz „Ipsos stratedžik marketinga” potvrđuje da su lideri popularniji od stranaka, ali da su odgovorni i za pad popularnosti.

„Vučić je upadljivo popularniji od SNS-a , ali ako on izgubi popularnost, izgubiće i stranka. I same stranke prvenstveno nude lidere i zato čim nema lidera, nastaju problemi. U istraživanjima na fokus grupama ljudi kažu da bi trebalo da znaju i druge ljude u stranci i programe. Ali, ni stranke nisu u stanju da se otrgnu od modela u kome je lider sve.”

Svetlana Logar kaže da su se kod nas na vlasti izređali svi lideri i stranke i da je veliko razočarenje građana u njih.

„Već i sama profesija političara je isprofanisana, ali neki su popularni. Niko nije tako dugo imao tako uravnoteženu popularnost kao Vučić. Duplo je više onih koji odobravaju njegov rad od broja birača stranke. To se može objasniti i potrebom da se nekom veruje. U zemljama ustaljenih demokratija alarmantno je kada lideru pada poverenje ispod polovine, što kod nas nije slučaj. Udžbenički primer su DSS i bivši lider ove stranke Vojislav Koštunica, koji je u jednom momentu imao najveću popularnost ikada od 80 odsto. Kada se on pasivizirao, ni stranka nije prešla cenzus. To je zato što su naše stranke liderske, a programi nisu precizno definisani i o njima se i ne govori, već o obećanjima. Mi smo ’od juče’ u demokratskim procesima i građane treba obrazovati.”

Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, kaže da je, prema istraživanjima, već duže vreme Aleksandar Vučić popularniji od SNS-a, kao što je i Tadić bio popularniji od DS-a.

„Stranke ne ulivaju građanima poverenje jer misle da je biti član stranke zanimanje, zbog čega ne mogu biti građani drugog reda. A istina je da mnogi članovi partija nemaju privilegije i da članstvo u stranci nije neophodan uslov da bi rešili neke probleme. Ni sa strankom se sve ne može rešiti. Međutim, malo članova u strankama ima zavidnu biografiju i najčešće su to ministri. Vrlo retko je neki funkcioner odgovarao za prekršaj. Političari insistiraju na bezgrešnosti.”

Pejić kaže da su se građani uvek vezivali za lidere, za „čvrstu ruku”, a posle su ih odbacivali ili bili protiv njih. Za stranke se nisu tako vezivali, pa otuda i nizak rejting.

„SNS ima sličan rejting kao njen lider, ali ako bi smo u anketi postavili pitanje da li biste glasali za SNS bez Vučića, onda stranka ne bi imala poverenje od 50 odsto, kao njen lider. Stranka može uživati poverenje približno vođi, ali kada bi se on isključio, pitanje je koliko bi ga tad imala. DS već duže vreme posle odlaska Borisa Tadića nema predsednika kakav bi im odgovarao, što se odražava na rejting stranke. Ali on kaže da iako su lideri uvek ispred stranke, to liderstvo ne mogu nositi bez stranke. „Ma koliko da su lideri jaki, oni zavise od stranke koja ih je stvorila.”