Šarić Lazareviću poklonio „blekberi"

Mobilni telefon „blekberi” koji je poklonjen Branku Lazareviću, bivšem šefu kabineta nekadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, optuženom za cinkarenje poverljivih informacija MUP-a, kupio je Darko Šarić, kome se pripisuje krijumčarenje šest tona kokaina.

Ovo je, kako „Politika” ekskluzivno saznaje, pored ostalog navedeno u obrazloženju optužnog predloga Specijalnog tužilaštva, kojim se Lazarević, Boris Gara, Radovan Štrbac i Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana, terete za odavanje službene tajne.

Ovaj telefon, kako je utvrđeno istragom, Lazareviću je predao Radulović, 21. decembra 2008. godine, pošto je bivši šef Dačićevog kabineta tražio da dobije takav poklon, zauzvrat dajući klanu informacije o policijskim akcijama. Tada je tržišna cena tog mobilnog aparata bila oko 700 evra.

Krajem decembra 2008. godine, sudeći prema presretnutoj telefonskoj komunikaciji, hronološki nabrojanoj u optužnom predlogu, Radulović intenzivno komunicira sa Šarićem. Tog 21. decembra policijski nadzor zabeležio je da su Radulović i Šarić razgovarali pet puta, od popodnevnih do kasnih večernjih sati.

Zanimljivo je da je u međuvremenu Radulović više puta razgovarao i s Dačićem i s Lazarevićem. Tako u 18.12 časova Radulović poziva Šarića, a u 20.06 Lazarevića. Posle 13 minuta Radulović poziva Dačića, a dva minuta kasnije ponovo zove Šarića.

U 21.36 Radulović ponovo poziva Lazarevića, a posle šest minuta još jednom telefonira i Dačiću. Do ponoći, Lazarević je još dva puta razgovarao s Lazarevićem i još jednom sa Šarićem.

Iz sadržine ovih telefonskih razgovora, koji će biti preslušani na suđenju, Tužilaštvo zaključuje da su do 12. januara 2009. godine Radulović i Šarić koristili telefone s brojevima 062 976 2716 i 065 679 9500, a posle tog datuma komunikacija je potpuno prekinuta. Tužilaštvo ukazuje da se u tom trenutku sprovodila mera nadzora Radulovićeve komunikacije.

Policija je tokom istraga prisluškivala razgovore koje je biznismen Mile Jerković, ključni svedok optužbe u procesu za ubacivanje novca od droge u legalne tokove, vodio sa Šarićevim advokatom Štrpcem.

Iz obrazloženja optužnog predloga proizlazi da je policija slušala razgovore koje su ova dvojica vodili u Štrpčevoj kancelariji, u Jerkovićevom automobilu i u kafiću „Palermo” u Novom Sadu.

Iz tih razgovora Tužilaštvo je utvrdilo da je Lazarević Štrpcu preneo policijske informacije o slušanju Šarićevog klana. U prilog toj tvrdnji, Tužilaštvo citira Štrpčevu izjavu: „Mislio sam da zovnem Stevu pa da probamo da pozovemo sa ovog telefona u ’Palermu’”.

Rodoljub Radulović, kako se navodi u optužnom predlogu, poslao je dve poruke tadašnjem ministru policije 27. decembra 2008. godine. I iz ovih razgovora i poruka Tužilaštvo zaključuje da je Radulović pokušavao da sazna da li se protiv njega i drugih pripadnika klana vodi pretkrivični postupak.

Pred sudom će, navodi Tužilaštvo, biti dokazano da je Radovan Štrbac dolazio 22. decembra 2008. i 29. maja 2009. godine u Palatu „Srbija” kod Lazarevića, koji mu je tada odavao službene tajne. U optužnom predlogu se navodi da je Radulovićev telefon stavljen na mere 4. decembra 2008. godine, a prisluškivanje je prekinuto 4. februara 2009. godine jer više nije bilo nikakvih komunikacija, pošto ga je Lazarević upozorio.

Tužilaštvo raspolaže presretnutom komunikacijom između Štrpca i Mileta Jerkovića u kafiću „Palermo” u Novom Sadu.

U optužnom predlogu citirane su Štrpčeve reči: „Mile, sve je u početnoj fazi, ali ništa nije kritično. Znači, da je šta kritično, on bi to znao, da je pred neku akciju hapšenja i to bi znao. I on kaže: ’Radovane, ja koliko znam ti izveštaji jesu takvi, tačno je da se pominješ ti i Darko i ovi i oni, ali pominje se i Joca i šta ja znam. Ja ću tebi da javim ako nešto ne bude išlo kako treba’.”

Boris Gara i Branko Lazarević, ističe Tužilaštvo, otkrili su neovlašćenim osobama podatke koji predstavljaju službenu tajnu, a ti podaci su dobijeni ograničavanjem Ustavom zajamčenog prava na nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja po naredbi istražnog sudije Posebnog odeljenja tadašnjeg Okružnog suda.

Branko Lazarević, prema podacima iz optužnice, zaposlen je u Ministarstvu spoljnih poslova, živi u Atini i mesečno zarađuje 3.600 evra. On je 19. februara 2014. godine zadržan po rešenju Uprave kriminalističke policije, ali je već sutradan pušten uz meru zabrane napuštanja prebivališta.

Lazareviću je privremeno oduzet pasoš, ali je i ta mera zamenjena jemstvom 5. avgusta. Sa slobode se brane i Štrbac i Gara, dok je Radulović u bekstvu, a u odsustvu mu se sudi i za trgovinu kokainom.