Lisabonski ugovor za Evropu

Evropska unija je juče ujutru najzad izašla iz institucionalnog ćorsokaka, dobivši dokument na kojem će se zasnivati njene buduće organizacione i strukturne promene, i koji suštinski jača njenu poziciju u svetu. To više neće biti nacrt ugovora o evropskom ustavu – njega su šefovi država i vlada EU odobrili 2004. godine, ali je propao pošto je odbijen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005 –  već je nazvan "Sporazum o reformi institucija", ili, kraće i popularnije, "Lisabonski ugovor".

Novi dokument, o kojem su lideri 27 zemalja članica EU postigli sporazum na samitu u prestonici Portugalije (ona je aktuelni predsedavajući EU) ipak se u najvećoj meri zasniva na rešenjima iz odbačenog ustavnog predloga, s tim da bi ovaj potonji zamenio sve postojeće evropske ugovore, dok ih Lisabonski ugovor samo nadomešćuje i dopunjava.

Među najvažnijim novinama je to da EU dobija svog predsednika "od krvi i mesa", umesto sadašnjeg rotirajućeg predsedavajućeg – na tom mestu su se svakih pola godine smenjivale pojedine države EU. Predsednika EU će birati premijeri i predsednici država članica, na 30 meseci, ali on neće imati izvršnu moć kao, recimo, predsednik SAD.

Druga novina je to da EU dobija i svog ministra inostranih poslova. On će se, doduše, zvanično nazivati "visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost", a spajaće funkciju koju, pod istim nazivom, sada obavlja Havijer Solana, i onu finansijsku, koja je u nadležnosti komesara za spoljne odnose Benite Ferero-Valdner. Novi šef diplomatije EU će biti moćna figura, ali će ipak biti ograničen na to da (samo) primenjuje zajedničku politiku oko koje su se jednoglasno usaglasile zemlje članice. To, recimo, znači da bi u slučaju Kosmeta – kao što se dogodilo i pre nekoliko godina u slučaju Iraka – mogao biti ostavljen po strani.

Treća novina je da se smanjuje broj evropskih komesara, tako da od 2014. više neće svaka država članica imati svog predstavnika u Evropskoj komisiji – trećina će uvek morati da čeka svoj red, a ostale će ga imati na po pet godina.

Veliki "kamen spoticanja" u dogovoru o reformskog sporazumu je bila i redistribucija mesta u Evropskom parlamentu: da bi nove članice dobile odgovarajući broj evroposlanika, neke druge su morale da izgube nekoliko svojih. Najveće nezadovoljstvo novom raspodelom u redukovanom EP (751 umesto 785 poslanika) pokazala je Italija, gotovo blokirajući celu stvar. Solomonskim rešenjem ona je dobila još jednu stolicu na sledećim izborima za EP 2009. godine.

Prema novom ugovoru, odluke u EU će se donositi većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku. Jednoglasno odlučivanje je i dalje potrebno za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu.

Među najvažnijim izmenama su i veće nadležnosti za Evropsku komisiju, Evropski parlament i Evropski sud pravde (na primer u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova), uklanjanje prava veta država članica u mnogim oblastima, kao i proglašenje Evropske povelje o ljudskim pravima za pravno obavezujući dokument EU (dosad je imala karakter političke deklaracije).

Velika Britanija uspela da izdejstvuje poseban protokol, po kojem se njeno nacionalno zakonodavstvo izuzima od primene Povelje. Britanci su dobili još jedan ustupak – za njega se premijer Gordon Braun žestoko zalagao – da zadrže suverenitet i u oblasti spoljne politike. Britanska Konzervativna partija, međutim, i pored toga zahteva da se u zemlji raspiše referendum o Lisabonskom sporazumu.

Prema jučerašnjem dogovoru je, inače, predviđeno da tekst sporazuma bude zvanično potpisan 13. decembra u Lisabonu, nakon toga da ga do juna iduće godine ratifikuju vlade svih 27 država članica, i da 2009. počne njegova primena.

Portugalski premijer Žoze Sokrateš, čija zemlja predsedava samitu EU, ocenio je juče postizanje dogovora kao "pobedu za Evropu" i rekao da je to "važno poglavlje u istoriji Evrope", prenose agencije.

– Evropa je najzad izašla iz svoje institucionalne krize. Ona je sada jača, ima više samopouzdanja i spremna je da se suoči sa izazovima budućnosti – izjavio je Sokrateš, pre nego što je otvorio šampanjac da sa kolegama proslavi "pobedu". Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, međutim, rekao je da reforme još nisu gotove i najavio da predstoji dalji posao. Pored ostalog, odlaganjem reformi u sistemu glasanja, kako ocenjuje u svom jučerašnjem tekstu komentator "Njujork tajmsa", dovodi se u pitanje dalje proširenje Evropske unije. U sadašnjim uslovima, naime, nema institucionalnih pretpostavki za prijem novih članica EU, pa bi sadašnji kandidati za članstvo (Hrvatska, Makedonija i Turska), potencijalni kandidati (Srbija, Crna Gora, Albanija i BiH), kao i zemlje koje tek pretenduju na bliže odnose sa EU ("Njujork tajms" pominje Ukrajinu) mogle još dugo da ostanu "na čekanju".