Putinova senka nad Beogradom

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji biće „mešavina” pohvala, konstatovanja o ispunjenim i neispunjenim obavezama, ali i zahteva i otvorenih kritika, saznaje „Politika” u diplomatskim krugovima u Briselu. Izveštaje o napretku svih država koje su u procesu evropskih integracija danas će saopštiti evropski komesar za proširenje EU Štefan File, a kako „Politika” saznaje neće biti „velikih preporuka” ni za jednu zemlju.

Među zamerkama za skoro sve zemlje zapadnog Balkana i Tursku u godišnjim izveštajima navodi se oštra kritika po pitanju slobode izražavanja i medijskih sloboda, ali i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, premda se primećuju pozitivne akcije kao što su hapšenja u Srbiji i Albaniji.

U diplomatskim izvorima u Briselu može se saznati da će Vlada Srbije biti pohvaljena za produktivnost u predlaganju zakona, ali i da će biti konstatovano da postoji razlika kada je u pitanju primena tih zakona. Među pohvalama naći će se i uspešno održana „Parada ponosa”, za razliku od prethodne tri godine kada je otkazivana, dok će kritiku Brisela pretrpeti oblast pravosuđa, pre svega po pitanju efikasnosti, nepristrasnosti i pristupa pravdi.

Evropska komisija će u izveštaju, koji će zvanično sutra pre podne izglasati, konstatovati da Srbija nije do kraja uskladila svoju spoljnu politiku sa EU te da se očekuje da to postepeno učini do formalnog učlanjenja u EU.

Premda će u izveštaju samo stajati da je srpska vlada pružila uveravanja da neće koristiti to što je Rusija uvele zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU, u Briselu pomno motre rusko-srpske odnose, pogotovo u svetlu predstojeće posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu.

Pojedini predstavnici EK u nezvaničnim razgovorima kažu da „sve zavisi od toga šta će biti ishod Putinove posete” i „šta će biti rečeno” po pitanju projekta izgradnje gasovoda „Južni tok”, za koji zvaničnici EU insistiraju da mora biti usaglašen sa evropskim zakonima, kao i da se moraju steći politički uslovi koji se tiču ukrajinske krize i odnosa EU i Rusije. Štaviše, i u samom izveštaju će biti istaknuto da „međuvladin sporazum između Srbije i Rusije o izgradnji gasovoda ’Južnog toka’ nije u skladu sa zakonima EU”, te da „Srbija ne bi trebalo da započinje radove na izgradnji ’Južnog toka’ dok ne bude usklađen sa zakonima EU”.

Na pitanje „Politike” da li sve to može uticati na otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja za Srbiju, diplomatski izvor tvrdi da od ishoda Putinove posete zavisi da li će Srbija uspeti da ubedi Nemačku da dopusti da do kraja godine bude otvoreno poglavlje 35, koje se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom.

Prema pregovaračkom okviru EU, predviđeno je da od ukupno 35 poglavlja među prvima budu otvorena poglavlja 23 (koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava), 24 (pravda, sloboda i bezbednost) i 35. Iako je poglavlje 32, koje se tiče kontrole javnih finansija, već spremno za pregovore, Nemačka zasad ne odustaje od zahteva da neko od tri istaknuta poglavlja bude prvo otvoreno, što se očekuje najverovatnije početkom sledeće godine.

Za razliku od nezvaničnih diplomatskih izvora, nekadašnji diplomata, a sada ekspert briselskog Centra za studije evropske politike Ervan Fuare ne veruje da bi Putinova poseta mogla da odloži Srbiji otvaranje pregovaračkih poglavlja.

„Sve zavisi od toga šta tom prilikom bude rečeno. Potrebno je da tom prilikom srpski zvaničnici otvoreno kažu da je strateški cilj Srbije članstvo u EU i sve što uz to ide”, kaže za „Politiku” Fuare, koji je bio ambasador EU u Makedoniji i Sloveniji.

Prema Fuareovim rečima, sve ovo dokazuje da bi EU trebalo da pristupa zapadnom Balkanu „strategijski, a ne birokratski”.

„Srbija ne može doveka sedeti sa strane. Morate se odlučiti gde želite da idete. Putinova poseta Beogradu je razumljiva, ne samo zbog obeležavanja istorijskog događaja, već i zbog kultne povezanosti (Srba i Rusa). Ali, ta poseta se ne sme koristiti kao argument da se promeni spoljnopolitički kurs Srbije. Reakcija EU će zavisiti od ponašanja Srbije”, kaže Fuare, dodajući da će Srbija biti pomno posmatrana i kada sledeće godine preuzme predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju. „Kao predsedavajući OEBS-a moraćete da osudite države članice organizacije koje krše pravila OEBS-a, kao što ih je Rusija prekršila akcijom u Ukrajini”.

Fuare ističe da će se ovakve reakcije očekivati od Srbije, posebno što se sledeće godine obeležava 40-godišnjica Helsinškog završnog akta.

I poslanici Evropskog parlamenta očekuju od Srbije da se „opredeli na koju stranu želi da ide”, naročito u svetlu toga da je EU uvela nekoliko paketa sankcija Rusiji. Prema rečima „Politikinog” izvora u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, Srbija nije obavezna da se prikloni tim sankcijama, ali se to od nje očekuje.

„Ako na početku pregovora dajete signal da idete u drugom pravcu, to nije dobro. Mnogi poslanici Evropskog parlamenta su bili iznenađeni time da Srbija nije uvela sankcije”, kaže poslanik koji je insistirao na anonimnosti.

-------------------------------------------------------------

I ekonomija će biti prioritet

Brisel – Evropska komisija će 23. oktobra u Beogradu organizovati konferenciju ministara finansija, ekonomije i spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana na kojoj će predstaviti novi pristup u evropskim integracijama, u kojem će akcenat biti i na privrednom upravljanju i boljem korišćenju IPA fondova. „Želimo da predstavimo kakve reforme i u kojim rokovima se očekuju od zemalja koje se pridružuju, kao i kako postići veću povezanost u regionu, pre svega kroz bolju regionalnu saobraćajnu i energetsku mrežu”, kažu diplomatski izvori u Briselu i dodaju da time žele da izbegnu primer Hrvatske, koja je posle ulaska u EU ušla u recesiju i preveliki deficit.