Lenjin je dobro, ali putuje

Ko je ikada posetio Moskvu, Crveni trg i Kremlj morao bi da zna i za mauzolej, unutar kojeg je većim delom godine izloženo mumificirano telo Lenjina, boljševičkog vođe (preminulog 1924.). Kažemo, "većim delom godine", jer dva meseca tokom svake godine "Lenjin" ne prima posete radoznalaca. Mauzolej se tada zatvara. Objašnjenje kaže – iz "tehničko-rekonstrukcionih" razloga.

Vreme pauze je trenutak kada se najpoznatija mumija na svetu prepušta tretmanu "kozmetičara". Negde devedesetih to je još uvek bio Jurij Denisov, moskovski profesor Instituta za istraživanje bioloških struktura. Već četvrt veka (u to doba, devedesetih) jedini posao profesora bio je da se stara da već predavno preminuli Lenjin izgleda "što svežije" i "dugovečnije".

Mumija je podvrgavana pregledu svojih "lekara" i u vreme izloženosti, iza zatvorenih vrata mauzoleja. Ali prilikom ovakve dvomesečne kure "kozmetike" jednom godišnje Iljičev tretman bio je daleko temeljitiji. Pregledavalo bi se čitavo telo, a "po potrebi pozivani su i specijalisti".

Iza toga je sledila naročita kupka. Odeća bi se uklonila i telo se na mesec dana potapalo u konzervans. Time se sprečavalo ono na šta su povremeno upozoravali "zli jezici" u inostranstvu – da će mumija "besmrtnog Lenjina" i sama umreti. Raspašće se. Nemogućno je više čuvati je.

Denisov je opovrgavao takve glasine. On je u to doba bio zadovoljan "stanjem tela" i govorio je da "ne zapaža medicinske razloge zbog kojih ono ne bi ostalo netaknuto za još više budućih generacija". Lenjin je "u vrlo dobroj formi", izjavljivao je. Niti su mu se promenile dimenzije niti dužina tela, podvlačio je. "Mi čak ni šminku ne upotrebljavamo", ispovedio se dobri Denisov.

Nije u tom trenutku bilo neobično to što govori, koliko to čime se bavi. Ispuniti karijeru, ili čak i potrošiti život na čuvanje jedne mumije. Ali poretku bez religije bio je potreban totem. Uz Denisova, čak desetoro ljudi je u to doba imalo radno mesto – uz mrtvog Lenjina.

Posle propasti SSSR-a ova besmislica s "preduzećem za održavanje Lenjina" počela je da smeta. Na kraju, koštala je i budžet, mada to nije bio glavni razlog učestalih zahteva da se mumija konačno iznese i sahrani. Valerija Novodovorska, svojevremeno sovjetski disident, nije štedela sarkazam predlažući da se mumija "proda na svetskoj licitaciji"!

Organizovane su ankete i ispitivano je mišljenje naroda, ali javnost Rusije bila je u to doba oštro i duboko podeljena. Komunisti su i dalje imali ogroman broj pristalica i njihov totem na Crvenom trgu niko živ nije smeo taknuti. Najmanje Jeljcin, čija se popularnost srozavala. E, ali karte su se izgleda konačno složile danas, desetak godina kasnije. S popularnim Putinom nema više strahovanja od političkog povratka vođe KPRF-a Zjuganova. Kremlj kaže – vreme je da se Lenjin ljudski sahrani.

Doduše, kaže izokola. Posredstvom šefa za imovinu predsedništva zemlje Kozina, u čijoj je nadležnosti i Crveni trg. "Upravo smo se odmakli od revolucija i turbulentnih političkih bitaka. Zemlja želi da živi normalno, da radi i bude bogata... Imati tu nekropolu usred grada je besmislica", citiran je šef za imovinu Kremlja. Dakle, potreban je referendum. Pa, ako većina Rusa kaže "sahraniti ga" – sahranićemo ga!, citiran je.