Kurdi prete diverzijama

Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 20. oktobra – Dok se na relaciji Ankara–Bagdad–Vašington već danima koplja lome oko najavljene turske vojne intervencije u severnom Iraku, kurdski pobunjenici ne sede skrštenih ruku. Oni  prete da neće birati sredstva kako bi odgovorili na preteći upad turskih jedinica u susednu zemlju.

"Mi nemamo posebnu politiku prema naftovodima, ali ni oni neće biti pošteđeni. Treba da vodimo odbrambeni rat, a pošto naftovodi, koji prolaze kroz Kurdistan (područje na tromeđi Turske, Sirije i Iraka), obezbeđuju ekonomska sredstva turskoj armiji za agresiju, i oni će biti ciljevi gerilaca", preti jedan od lidera zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) Murat Karalajin. Posle Abdulaha Odžalana, koji sada izdržava doživotni zatvor na jednom ostrvu u Mramornom moru, on je sada  najtraženiji kurdski pobunjenik, koji se, kako se veruje, skriva negde u planinskim vrletima severnog Iraka gde PKK ima svoje baze i iz njih povremeno napada ciljeve u Anadoliji.

Takav stav gerilaca, koji prenosi prokurdska novinska agencija "Firat", mogao se očekivati. Sve ratoborniji pripadnici PKK-a, koji se oružjem bore za stvaranje svoje države, i ranije su pribegavali terorizmu. Oni su poslednjih godina često podmetali bombe po Istanbulu, Izmiru i drugim turističkim mestima, kako bi smišljeno oterali strane goste koji u Turskoj ostavljaju grdne pare i indirektno, kako kažu, finansiraju armiju koja progoni pripadnike PKK-a.

Prema izveštajima koji stižu iz severnog Iraka, pripadnici PKK-a se prestrojavaju i užurbano pripremaju za gerilski otpor. Oni se, kako se tvrdi, prebacuju u područje uz samu granicu, odakle planiraju da u jugoistočnoj Anadoliji "napadnu pre svega sedišta vladajuće Partije pravde i razvoja i vodeće opozicione Republikanske narodne partije", koje se najglasnije zalažu za upad u Irak kako bi se pripadnicima PKK-a jednom za vazda iščupali irački koreni. Pobunjenici prete "vijetnamskim načinom ratovanja" u području gde znaju sve staze i bogaze, gde se uskoro očekuje i dolazak zime i snega, što im takođe ide naruku.

Kada je vlada predložila, a parlament odobrio mogućni vojni upad u severni Irak, turske snage bezbednosti su pojačale patrole oko naftovoda. Ali, i pored toga, strah od novog haosa u Iraku već je izazvao potres na robnim berzama. Cena nafte je, prvi put u istoriji, dostigla neverovatnih 90 dolara po barelu. U svetu se strahuje da bi turski upad u severni Irak mogao da dovede do diverzija i dužih prekida na naftovodima kojima se preko istočne Anadolije transportuje irački i kaspijski petrolej do Mediterana, odnosno zapadnih kupaca.

Turskoj intervenciji se protive i irački Kurdi kojih ima više od četiri miliona. Oni su u Arbilu, glavnom gradu autonomne provincije, održali demonstracije na kojima su se založili za dijalog Ankare i PKK-a. "Iskustva iz prošlih godina potvrđuju da se ovaj problem ne može rešiti ratom. Mi smo, inače, spremni da odgovorimo na tursku agresiju", upozorio je predsednik autonomnog kurdskog regiona u severnom Iraku Masud Barzani.

Preko Turske sada vode dva velika naftovoda: jedan od Bakua, preko Gruzije, do luke Đejhan, a drugi od Kirkuka (severni Irak) do istog terminala u Mediteranu. Posle američke i britanske vojne intervencije u Iraku 2003. godine naftovod Kirkuk–Džejhan je često bio u prekidu zbog diverzija iračkih pobunjenika. Sada se strahuje i od kurdskih gerilaca zbog čega su preduzete dodatne mere bezbednosti.