Ministri iz Republike Srpske spremaju ostavke

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. oktobra – Ako se u razgovorima, koji će se voditi idućih deset dana, ne postigne dogovor o promenama neustavnih odluka koje je 19. oktobra nametnuo visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak, poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Parlamentarnoj skupštini preći će u opoziciju, a ministri, zamenici i pomoćnici ministara iz ove stranke u Savetu ministara BiH podneće neopozive ostavke.
Ovo je danas, posle sednice Glavnog odbora SNSD održane u Banjaluci, novinarima saopštio lider ove partije i premijer Republike Srpske Milorad Dodik. On je najavio da će se o situaciji nastaloj Lajčakovim nametanjem izmena Zakona o Savetu ministara i instrukcijom o promenama Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH ubrzo, na posebnoj sednici, izjasniti Narodna skupština Republike Srpske.

Nedemokratsko ponašanje Lajčaka

"Glavni odbor nije prihvatio moj predlog da se povučem sa mesta predsednika stranke i da podnesem ostavku na funkciju predsednika Vlade Republike Srpske. Ostavke sam ponudio kao vid protesta protiv nedemokratskog i anticivilizacijskog ponašanja visokog predstavnika Miroslava Lajčaka", rekao je Dodik, dodavši da će, uprkos odluci Glavnog odbora, dobro razmisliti o potezima koje će narednih dana povući.

Podsetimo, Lajčakove izmene Zakona o Savetu ministara omogućavaju da ovaj organ ubuduće odlučuje prostom većinom o svim pitanjima o kojima se izjašnjava Parlamentarna skupština BiH, dok je za donošenje odluka koje ne idu na potvrdu u parlament, umesto najmanje dva – kako je bilo ranije – sada dovoljan samo jedan glas predstavnika jednog od tri naroda, a ni taj glas nije vezan za entitet iz kojeg je izabran. Odluke Parlamentarne skupštine bi bile valjane ako za njih glasa trećina od broja prisutnih poslanika iz Republike Srpske, odnosno Federacije BiH a ne trećina od ukupnog broja izabranih poslanika iz oba entiteta. Takođe, Lajčak je naložio da se u Poslovnik o radu Parlamentarne skupštine unese odredba da je za održavanje sednice i odlučivanje dovoljna prosta većina od 22 poslanika.

Narušena suština Dejtonskog sporazuma

"Ovim odlukama visoki predstavnik je prekršio Ustav BiH i narušio suštinu Dejtonskog sporazuma, koja se bazira na ravnoteži tri naroda u zajedničkim organima. S obzirom na to da Bošnjaci već sada imaju 24 od 41 poslanika u Predstavničkom domu, ne treba biti preterano politički pismen pa videti da on sudbinu BiH pokušava da preda u ruke bošnjačkog naroda. Mi na to ne možemo pristati, a pravdu ćemo, ako zatreba, potražiti i pred međunarodnim organima", naglasio je Milorad Dodik.

Ako poslanici SNSD pređu u opoziciju, a njegovi predstavnici u Savetu ministara podnesu ostavke, onda će rad zajedničkih organa BiH biti potpuno blokiran. Jer, ako bi i neka od stranaka iz Republike Srpske htela da zauzme pozicije SNSD, to ne bi mogla da učini, jer sve one zajedno nemaju dovoljan broj poslanika da naprave novu većinu sa partijama iz Federacije BiH.

-----------------------------------------------------------

Država nije dečiji vrtić

BiH je članica Saveta Evrope u kojoj bi se morala poštivati evropska pravila, a ne dečiji vrtić u kojem vaspitač - visoki predstavnik - može da kažnjava i nagrađuje lošu i dobru decu, upozorava Branko Dokić

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. oktobra - Ako visoki predstavnik međunarodne zajednice, ma ko on bio, može da menja i nameće zakone, onda Bosna i Hercegovina ne može biti u Savetu Evrope, jer po evropskim konvencijama zakone u zemljama članicama mogu da donose samo njihovi parlamenti, kaže za naš list poslanik Partije demokratskog progresa u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Branko Dokić. "Stav da visoki predstavnik ne može da donosi zakone u članici Saveta Evrope zastupa i Venecijanska komisija. Zbog toga će se naša stranka obratiti svim evropskim institucijama sa zahtevom da isprave ovu anomaliju ili da BiH isključe iz Saveta Evrope. Takođe, pokrenućemo inicijativu da republički i zajednički organi BiH zatraže od međunarodnih faktora da visokom predstavniku, i formalno, uskrate pravo da se ponaša kao zakonodavac" objašnjava Dokić.

On tvrdi da visoki predstavnik - ni po Bonskoj deklaraciji - nema pravo da donosi zakone, a pogotovo nema pravo da svojim aktima menja ustavno uređenje BiH, što je svojim poslednjim aktima Lajčak učinio. On je izmenio Zakon o Savetu ministara i najavom da će, ako poslanici to ne urade, nametnuti izmene Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH. Jer, u Ustavu BiH, piše da su odluke koje donosi Parlamentarna skupština validne samo ako za njih glasa većina, pod uslovom da ona "uključuje najmanje trećinu glasova delegata ili članova sa teritorije svakog entiteta", što dodaje Dokić, podrazumeva trećinu izabranih poslanika ili delegata, a ne trećinu prisutnih na sednici kako to tumači visoki predstavnik. "Ako bi neko mogao i da prihvati Lajčakovo tumačenje entitetskog glasanja, onda se postavlja pitanje (ne)sposobnosti petorice njegovih prethodnika. Zar oni nisu bili dovoljno pametni da uoče da Poslovnik o radu Parlamentarne skupštine nije u skladu sa Ustavom BiH? Takođe, ako je visoki predstavnik, kako tvrdi njegova kancelarija, jedini ovlašćen da tumači Ustav BiH, kakva je onda svrha postojanja Ustavnog suda BiH", dileme su Branka Dokića.

Naš sagovornik podseća na dve činjenice. Prva - BiH je, i po oceni međunarodnih zvaničnika, prešla iz dejtonske u briselsku fazu, što znači da je primena Dejtonskog sporazuma završena. Drugu - Lajčak je nastavio sa praksom svojih prethodnika, Volfgana Petriča i Pedija Ešdauna, koji su kao i on menjali zakone i druge akte koje su usvojili predstavnici Srba, Bošnjaka i Hrvata. "Miroslav Lajčak bi trebalo da shvati da ne predstavlja međunarodnu zajednicu u dečijem vrtiću, u kojem on, kao vaspitač, može da kažnjava i nagrađuje lošu i dobru decu. BiH je suverena država koja ima svoje, po pravilima Saveta Evrope čija je članica, demokratski izabrane organe, svoj i ustave svojih entiteta. Takođe, nije BiH ′Lajčakova pruga′ pa da on po njoj ide kako hoće ili kako to žele Bošnjaci i Hrvati, koji zagovaraju ukidanje principa entitetskog glasanja - mehanizma koji onemogućava preglasavanje Republike Srpske, odnosno Federacije BiH u Parlamentarnoj skupštini BiH.