Sivi propisi

Kako smanjiti malverzacije i zaštiti investitore i poverioce, tako glasi naziv stručnog skupa koji je početkom nedelje održan u Beogradu. Na tom skupu je konsultant iz Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić upozorio da su od početka krize, jesen 2008, fiktivne ili fantomske firme pričinile zdravom delu privrede štetu od čak 255 miliona evra. Kako?

Jednostavno te, sasvim legalno osnovane, firme „naručivale su robu i usluge od savesnih poslovnih partnera i tu robu najčešće nisu platile”. I to ni manje ni više nego u čak 20.000 slučajeva. Pojedinačna šteta je, i to je utvrđeno, oko 13.100 evra. Sasvim pristojna suma za prevarante i špekulante.

A u čitavoj tužnoj priči najmanje utešno je saznanje da je svega 2,8 odsto oštećenih na neki način došlo do svoje imovine.

Drugi primer elastičnog poimanja zakona, propisa i poslovnog morala izneo je predstavnik Nemačke privredne komore u Srbiji Milan Vučković koji se požalio da se od „2000. godine 118 stranih kompanija žalilo na netačnost finansijskih izveštaja kupljenih firmi, kao i da su ti investitori morali da ulože znatna sredstava da saniraju tu neplaniranu štetu”.

Strane kompanije u Srbiji, obično, kaže, naručuju dve revizije poslovanja, dok je, kako je Vučković objasnio, u susednim zemljama dovoljna jedna. „Trošak jedne takve revizije košta između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji to znači da kompanije mora da izdvoje između 40.000 i 100.000 evra, jer one ne veruju poslovnim knjigama naših preduzeća”, istakao je Vučković.

I primer broj tri.

Predstavnik Savez računovođa i revizora Srbije Blagoje Novićević izjavio je da je Zakon o računovodstvu veoma loš, jer finansijski izveštaji o poslovanju kompanija nisu ni približno precizni kako to zahtevaju međunarodni standardi.

On je ukazao da na osnovu tako nepreciznih izveštaja banke treba da odluče kome će dati kredit i da ocene rizik da li će im pozajmljene pare biti vraćene. Biće da nije sasvim slučajno što je u Srbiji bezmalo trećina odobrenih kredita privredi – nenaplativa.

Novićević tvrdi da u ovakvim stvarima najviše gubi država, a ona to ne vidi ili neće da vidi, već donosi propise koji idu naruku prevarantima.

On tvrdi da su loši finansijski izveštaji jedan od ključnih razloga za malverzacije u poslovanju firmi, a da je stanje u tom segmentu dodatno pogoršano Zakonom o računovodstvu koji je usvojen u junu prošle godine.

I tu smo gde jesmo.

Hoćemo i dozivamo inostrane investitore, ali ih dočekujemo sivim propisima, koji više odgovaraju podzemlju nego legalnoj privredi. Siva ekonomija, tvrde ljudi od struke, nisu samo kartonske kutije sa švercovanom robom na našim ulicama. One su samo najuočljivije. Suština je u nespremnosti države da uvede čista i jasna pravila poslovanja, pa i finansijskog izveštavanja, makar ih i prepisala od, recimo, Nemačke. Tada bi, verovatno, i penzionerska odricanja u korist budžeta bila manja.