Građani BiH glasaju, ali ne očekuju boljitak

Od našeg dopisnika

Sarajevo – U Bosni i Hercegovini sutra će biti održani opšti izbori na kojima se biraju članovi Predsedništva BiH i poslanici u Parlamentarnoj skupštini BiH, predsednik i potpredsednici Republike Srpske, te poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, parlamentu Federacije BiH i skupštinama kantona u Federaciji BiH.

Skoro jednomesečna izborna kampanja zvanično je okončana jutros u sedam časova, a od tog trenutka počela je izborna tišina koja će trajati do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 12. oktobra, u 19 časova.

Iz Izborne centralne komisije BiH potvrđeno je da je sve spremno i da će sutra u sedam časova širom BiH biti otvoreno 5.397 redovnih biračkih mesta, uključujući i ona koja će biti otvorena u ambasadama u Beču i Berlinu i konzulatima u Minhenu, Štutgartu i Frankfurtu. Formirano je i 270 mobilnih timova.

Pravo glasa na ovim, sedmim po redu, opštim izborima ima 3.278.908 birača (1.241.832 u RS, a u FBiH 2.037.076) koji će moći da odaberu svoje favorite među 7.748 kandidata koji pretenduju na ukupno 518 pozicija, a među kojima je 42 odsto žena. Na glasačkim listićima nalazi se ukupno 98 političkih subjekata – 50 političkih stranaka, 24 koalicije i isto toliko nezavisnih kandidata.

Za ove izbore registrovan je rekordan broj posmatrača, više od 50.000, među kojima su i neke strane diplomate, predstavnici iz većeg broja međunarodnih organizacija i domaćih udruženja.

Ovogodišnji izbori koštaće 8.854.000 konvertibilnih maraka (nešto više od 4,4 miliona evra), a ta sredstva obezbeđena su iz budžeta BiH.

Većina nevladinih organizacija u BiH u analizama navodi da je kampanja koja je prethodila sutrašnjim izborima bila „prilično prljava”, da su se stranke opozicije i vlasti međusobno optuživale, neretko i na neprimeren način, te da su kandidati građanima uputili pregršt različitih obećanja, a vrlo malo konkretnih predloga i rešenja za izlazak iz trenutne situacije u kojoj se nalazi BiH.

U mnogobrojnim anketama koje su sprovedene većina građana izjavila je da „ne očekuju da će biti bolje ni nakon ovih izbora”, mnogi od njih su mišljenja da „izbori neće biti fer i korektni” i da je „izborna krađa već pripremljena”.

Odlazeći šef Delegacije EU u BiH Peter Sorensen upozorio je juče birače da su izbori „ključni prilika za njih” i pozvao ih da „učine da se njihov glas čuje i da imaju udeo u rukovođenju svojom zemljom”.

„Pred BiH stoje veliki izazovi, pogotovo u oblasti ekonomije i otvaranja radnih mesta, stoga pozivam sve ljude da izađu na izbore i da glasaju za one za koje misle da će na najbolji način dovesti BiH na mesto koje joj po pravu pripada”, poručio je Sorensen.

Okosnicu izvršne vlasti u entitetima i na državnom nivou čine u RS Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, a u Federaciji BiH Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) Zlatka Lagumdžije i Stranka demokratske akcije (SDA).

Konkurencija u RS je novoosnovani Savez za promene, okupljen oko opozicione Srpske demokratske stranke Ognjena Tadića, a u FBiH Savez za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića koji se najviše borio tokom kampanje protiv SDA Bakira Izetbegovića, aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva BiH. Tu su i novoosnovani Demokratski front (DF), hrvatskog člana Predsedništva Željka Komšića, kao i HDZ BiH i HDZ 1990.

Tokom kampanje, čini se, najveća borba vodila se između Radončićeve i Izetbegovićeve stranke u bošnjačko-hrvatskom entitetu. Oni su se međusobno optuživali za stečeno bogatstvo, uticaj na medije, naklonost Zapadu ili Turskoj... Po oceni hrvatskih medija, ishod opštih izbora u BiH trebalo bi da predstavlja uvod i u ustavne promene, odnosno rešavanje statusa Hrvata koji žive u toj zemlji, mada su kandidati za hrvatskog člana Predsedništva BiH lideri hrvatskih stranaka Dragan Čović, Martin Raguž, Živko Budimir... u predizbornoj kampanji o tome uglavnom govorili tek u nagoveštajima.

Dodik je, prema oceni agencije Beta, svoju kampanju za novi mandat gradio najviše na referendumu o samostalnosti RS, ali i na prijateljstvu s Ruskom Federacijom, jer je tokom kampanje bio u poseti toj zemlji i sastao se s predsednikom Vladimirom Putinom. On je kritikovan od opozicije da na taj način skreće pažnju birača sa pravih tema – siromaštva, nezaposlenosti...

Kako su mediji pisali, sadašnje vlasti BiH, po procenama analitičara, potvrdile su se kao najneefikasnije još od 1995. godine. To je rezultat komplikovanih koalicionih dogovora koji su doveli do blokade donošenja bitnih odluka, a BiH je zbog toga ostala tamo gde je bila i 2010. godine, zaglavljena na putu ka NATO i EU.

U RS tokom kampanje 55 incidenata

Banjaluka – U predizbornom periodu na području Republike Srpske zabeleženo je do sada 55 incidenata, potvrđeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS, prenosi Tanjug. Zabeležena su oštećenja bilborda, lažno predstavljanje, tuče na predizbornim skupovima, fizički napad na stranačke aktiviste, oštećenja štanda i slično.

Mur: Narod je isfrustriran

Sarajevo – Šef misije OEBS-a u BiH Džonatan Mur kaže da mu je jasno da su skoro svi ljudi u BiH frustrirani zbog praznih obećanja iz prošlosti, ali da nisu zadovoljni ni radom međunarodne zajednice, prenosi Tanjug. „Ljudi već skoro 20 godina očekuju da će biti bolje i da ćemo i mi nešto uraditi kao i domaći političari, nešto pozitivno, s dobrim rezultatima da BiH ne bi ostala u bezdanu u kojem se sada nalazi, što je velika šteta”, rekao je Mur za Radio Slobodna Evropa. „Puno je izvora o tome kakvi su kandidati i kakvi su im stranački planovi. Ljudi moraju da znaju da samo svake četiri godine imaju mogućnost da koriste pravo da glasom utiču na budućnost i izaberu vlast, bez obzira na to što su frustrirani i nisu zadovoljni rezultatima prošlih izbora. Oni imaju alat da utiču na budućnost ove zemlje.”