Turske sankcije severu Iraka

Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 25. oktobra – U Ankari je punih šest sati, do kasno sinoć, zasedao Savet za nacionalnu bezbednost, koji je – to se jedino zna – na dnevnom redu imao samo jednu tačku: šta i kako dalje protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) koji se kriju u Iraku. To u državi najmoćnije telo, u kome sede predsednik Abdulah Gul, premijer Tajip Erdogan, načelnik generalštaba Jašar Bujukanit i drugi vodeći generali, izdalo je šturo saopštenje u kome se samo uopšteno kaže da je vladi dat nalog da preduzme ekonomske mere protiv kurdskih pobunjenika i njihovih saradnika.

"Savet je preporučio vladi da preduzme ekonomske mere protiv svih onih koji direktno i indirektno podržavaju separatističko-terorističku organizaciju u regionu", naglašeno je u saopštenju. Iako niko konkretno nije pomenut, sve je jasno kao dan: pod blokadom će se naći autonomna kurdska oblast u severnom Iraku, gde su gerilci našli utočište i odakle napadaju ciljeve u Anadoliji.

Irački Kurdi, kojih ima oko četiri miliona, od izbijanja krize našli su se na udaru: oni ne samo da ne sarađuju sa Ankarom, već otvoreno osuđuju zveckanje oružjem turske armije koja već danima povremeno bombarduje i razara njihova sela i puteve. "Mi ćemo se boriti i braniti sebe", poručio je lider iračkih Kurda Masud Barzani.

Oni optužuju Ankaru da su sadašnje gomilanje trupa i pretnje upadom u Irak uperene protiv njih pošto se Turska boji od stvaranja nezavisnog Kurdistana na četvoromeđi  Sirije, Iraka, Turske i Irana.

Turska će, kako se nezvanično tvrdi, posle sinoćnje odluke Saveta spustiti rampu na granični prelaz Harbur, prekinuti isporuke struje, vode i hrane iračkim Kurdima koji pretežno žive na severu susedne zemlje. To će teško pogoditi lokalni živalj, i to s obe strane granice, pošto mnogi Turci žive od sitne trgovine i šverca.

"To je strašno. Ja sada ne znam od čega će, ako se zatvori Harbur, da živi moja sedmočlana familija", prenose lokalni mediji izjavu jednog Turčina koji svakodnevno malim kamionom prelazi granicu i preprodaje životne namirnice u kojima Kurdi oskudevaju.

U Ankaru stiže i visoka delegacija iz Bagdada. Ali u Turskoj kao da počinju da shvataju da od iračke vlade, realno, i ne treba previše očekivati. Ona nije u stanju da zaštiti ni "zelenu zonu" u centru Bagdada, a kamoli da u planinskim vrletima i pećinama juri kurdske pobunjenike.

Sve oči su sada uprte u Vašington koji je na mukama jer je razapet između značajnih kurdskih saradnika u severnom Iraku i Turske. Sinoć je potvrđeno da Kondoliza Rajs iduće nedelje stiže u Ankaru, gde će se sresti i sa predsednikom republike i premijerom. Šta će ona doneti u diplomatskoj torbi to se  ne zna, mada je Bela kuća nedavno apelovala na Ankaru da se "strpi još nekoliko dana", da se uzdrži od ofanzive širih razmera. Nagovešteno je takođe da će se, u okviru ministarskog sastanka o Iraku, u Istanbulu održati i trojni tursko-američko-irački razgovori.

Turska armija i danas je nastavila granatiranja i povremene manje upade u susednu zemlju. Dosad je likvidirano 34 od nekoliko hiljada pobunjenika, ali u PKK-u i to opovrgavaju. To su zasad operacije ograničenog dometa na koje u Bagdadu i Vašingtonu svesno zatvaraju oči.

--------------------------------------------------------------------------

Snimci zarobljenih vojnika

Napetost u zemlji, koja je danima na nogama, podgrejalo je i objavljivanje snimaka na kojima se vide osam turskih vojnika koje su prošle sedmice zarobili gerilci. Na njima su golobradi mladići ispod zastave PKK-a, dok piju čaj. U Ankari se tvrdi da su oni nestali i da se za njima još traga. "Videćemo. Mi ćemo ih možda osloboditi ako nas zamole njihove familije, iako su se borili protiv nas", poručili su pobunjenici.
Vojislav Lalić

--------------------------------------------------------------------------

Jeremić: Podržavamo Ankaru

Ankara – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić juče je u Ankari, na sastanku Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, ukazao da je u području u kome su mnoge zemlje suočene sa zamrznutim sukobima i secesionizmom važno da članice stoje "jedna uz drugu" u pitanjima bezbednosti i suvereniteta. "Srbija zbog toga podržava politiku Turske usmerenu na vraćanje stabilnosti na svojoj južnoj granici", rekao je šef srpske diplomatije na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova te organizacije.
Tanjug