Dve packe Orbanu

„Mađarska je”, kako piše nemački dnevnik „Zidojče cajtung”, „jedno vreme nestala s radara Evropske unije.” A onda je ovo zatišje prekinuto. Iz Brisela je stigao zahtev mađarskoj vladi da se centrali EU objasni novi, veoma restriktivni zakon o zemljištu.

I dok je potez Evropske unije u Budimpešti bio predvidljiv udar, iz drugog pravca  – s one strane Atlantika – sigurno je bio potpuno neočekivan. Iz Vašingtona je stigla informacija da su SAD zabranile ulazak u zemlju jednom broju osoba iz najužeg okruženja mađarskog premijera Viktora Orbana. Razlog? Korupcija.

Novi mađarski zakon o zemljištu, već na prvi pogled, deluje antievropski. On, naime, proglašava sve ugovore o kupovini ili korišćenju zemljišta u Mađarskoj sklopljene pre maja 2014. ništavnim. Svi inostrani vlasnici biće izbrisani iz vlasničkih knjiga.

Čak i dugogodišnji ugovori sklopljeni pre pristupanja Mađarske EU, sklopljeni u skladu sa tada važećim propisima, mogu da jednostrano budu raskinuti. Strani investitori i kupci zemljišta u Mađarskoj osećaju se, naravno, prevareni. Evropska komisija ocenjuje da je novi mađarski zakon o zemljištu udar na slobodan pristup zajedničkom tržištu, zbog čega je Budimpešta pozvana na saslušanje.

Ovo nije prvi put da Viktor Orban i njegova vlada guraju prst u oko Evropskoj uniji. Brisel je najviše primedbi imao na medijski zakon usvojen 2010, koji je otvorio prostor vlasti da očisti državne medije od neposlušnika. Usledili su evropsko-mađarski sudari oko pravosuđa, centralne banke, izbornog prava... i, po pravilu, Budimpešta je malo popuštala, ublažavala prvobitne zakone, ali je uvek ostvarivala etapne pobede.

„Sloboda štampe u Mađarskoj nije vredna pažnje”, ocenjuje za nemački nedeljnik „Špigl” posledice Orbanove politike u oblasti medija Vivijan Reding, odlazeća komesarka za pravosuđe i osnovna prava. „Mediji, pravosuđe, centralna banka, izborno pravo – sve se ograničava. To je putinizacija i u suprotnosti je sa onime što mi gradimo u Evropi”, smatra Vivijan Reding.

Orbanov nesporazum sa Vašingtonom sasvim je drugačije prirode. Ispod objašnjenja da postoje ozbiljni dokazi za korupciju u Orbanovom okruženju krije se nešto sasvim drugo. SAD su, naime, veoma ljute zbog javnih nastupa mađarskog premijera u kojima on iskazuje otvorene simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i kritikuje uvođenje sankcija Moskvi. Osim toga, Vašington je nezadovoljan zbog grubog odnosa mađarskih vlasti prema nevladinim organizacijama.

Američko nezadovoljstvo politikom Viktora Orbana nije novijeg datuma. Nedavno je američki predsednik Barak Obama kritikovao Budimpeštu zbog „gušenja” civilnog društva i nevladinih organizacija. Američki predsednik uporedio je, tom prilikom, Mađarsku sa Rusijom, Venecuelom i Egiptom.

Bivši predsednik SAD Bil Klinton bio je još oštriji. On je na jednom predavanju izjavio da Orbana interesuju „samo vlast i novac”.

A da nešto nije u redu na relaciji Vašington–Budimpešta pokazuje i činjenica da SAD nemaju ambasadora u Mađarskoj. I to već duže od godinu dana.

O razlozima američke packe Orbanu iz prve ruke moći će da se informiše novi šef mađarske diplomatije Peter Šijarto, koji je juče otputovao u SAD. Protokol ne nagoveštava ništa dobro: Šijarto neće videti američkog državnog sekretara Džona Kerija. A na spisku sagovornika šefa mađarske diplomatije je i Viktorija Nuland, pomoćnica državnog sekretara za Evropu, čiji nastupi nikada nisu „nežni”.