Pacijenti i njihove brošurice

Već posle čitanja prvih stranica brošurica Ministarstva zdravlja Srbije "Imate pravo", a još uz kampanju koja ih prati, građaninu prosto dođe da se razboli kako bi se nauživao neotuđivih svojih prava; za koja ni slutio nije da postoje. Ali postoje! Čitaj građanko. Čitaj građanine. I nemoj posle – nisam znao!

Valja se, stoga, setiti izreke spartanskog zakonodavca Likurga, koji pre više od 2.000 godina reče, da je vaspitanje građana preče i od najboljih zakona. Nedovoljno vaspitan građanin ne poštuje ni najbolji zakon.

Dolazimo do pitanja: šta je starije kokoška ili jaje? Treba li prvo vaspitavati građanina (obaveštavati, kaže Ministarstvo), pa tek potom najbolje zakone uvoditi? Ili obrnuto? Ili uporedo?

Jer što se najboljih zakona tiče, baš u zdravstvu, tu `ramljemo. A `ramlju, zato, i – brošure.

Uzmimo pravo na tajnost (tvojih) podataka, građanine; regulisano inače Krivičnim zakonom od pre nekoliko dobrih leta. Potom, guravu stvarnost. Mogućnost da neko, evo u ovom trenu, došavši s ulice, lista i čita istoriju tvoje bolesti, natenane. Uzmimo da si tog radoznalca, iako prebolan bolan, lično na delu uhvatio. (Jer ko bi drugi?) I priveo. I šta onda? Hoće li zbog te "sitnice" iko da kazni, ili da barem smeni nadležnog upravnika, kako nalaže Krivični zakon? Ni govora. Ta, jedva su ga postavili, tek posle dugih međupartijskih pregovora i natezanja.

Ili, pravo na naknadu štete? (Koju ne želiš, a nastala je.)

Prema brošuricama, možeš se smesta požaliti zaštitniku prava pacijenta u svakoj zdravstvenoj  ustanovi, ali državnoj, u kojoj je pomenuti, inače, na platnom spisku. Pomoći će ti, nesumnjivo, u kakvom sitnijem nesporazumu. A u krupnijem? Hm? Tad možeš i moraš dalje. Ne piše baš sasvim jasno u brošuri, ali... Možeš se Etičkom komitetu požaliti. I to ne jednom, biće ih dva. Jedan je Srpskog lekarskog društva, drugi Komorin. Prvi je odavno tu, drugi tek treba da se stvori. (Treći se, povodom naučnih onih ogleda, ovom prilikom ne računa.) Od oba, kad se osnuje i onaj drugi (od 1.januara 2008), možeš dobiti moralnu podršku, bar tako kažu u kampanji, a onaj zdravstveni radnik koji te je ojadio – osudu, ali moralnu. I, šta s tim? Sve i da su se obe te moralne osude poklopile, a ne moraju, uključujući i marne nalaze zaštitnika tvojih prava, za svaki redovni sud to su papiri bez vrednosti. Jer, citiram ključne redove iz brošure: ukoliko je greškom zdravstvenog radnika došlo do pogoršanja tvoga zdravstvenog stanja, imaš pravo na nadoknadu štete posle pokretanja sudskog postupka. Što znači, diži tužbu, ali i kredit, plaćaj veštake i advokate, ali i takse... I pripremi se za dug, rovovski rat.

A Ministarstvo, a Komunalni zavod, ti dobri stari, centri moći? Preči putevi? Da se požališ njima? Izvoli. Ponesi i brošure.

Tvrdo ubeđena da je civilizovana, Srbija i posle ovog poteza "skroz na skroz evropejskog", a još i novcem evropskim (Svetske banke) pomognuta, ostaje zemlja u kojoj Medicinsko pravo, kao neotuđivi deo ljudskih prava, prosto, naprosto ne postoji. Na univerzitetu ga, da se o tome uči, nema, stoga ni specijalizovanih sudova nema, ni tužilaštva, ni advokata. Niko i ne zna, reklo bi se, šta je sve to. Oni koji to možda i znaju – ćute, a gde kad su im i usta zapušena, te se sudski procesi povodom opravdanih ili neopravdanih tvojih žalbi, građanine, i nadoknada šteta nanetih radom zdravstvene službe (koje državne, koje privatne) otegnu kao gladna godina; pa i duže.

Za Riplija je već i to da Srbija ima i lekarsku i zubno lekarsku Komoru, čiji će se etički komiteti, kad se oforme, umesto da olakšaju štrapac i građanima i pravosuđu baviti – moralnim osudama!?! A kao za pakost, u civilizovanom svetu, odluke etičkih komiteta takvih komora imaju vidljivo pravno dejstvo. One u prvom koraku štite građanina, imao-nemao brošurice.

Toliko o Spartancima i o Likurgu; i neodgonetnutom pitanju: a, ko, zapravo, vaspitava samu vlast? No, zato evo barem odgovora: a, kada ćemo u Evropu? Oni kojima je do Evrope kao do lanjskog snega, mogu baš posle svega ovog radosno da odahnu. Imamo ovo ali nemamo ono. A samo s ovim, i još kusim, ali bez onog, ostajemo tu gde jesmo. A ko bi u Evropu naglavačke, neka naredne izbore čeka, i potrudi se.

No, sve i da je pomenuta brošura Ministarstva zdravlja Čika Jovinoj onoj pesmi "Jututunsko juhahaha" veoma slična, možda bi je trebalo pozdraviti, jer vaspitava građanina. A vaspitani građanin, kad tad će da nauči da razlikuje rog od sveće.

Sve dotle bolje je biti – vrlo zdrav.