Građani Srbije najviše traže azil u EU

Specijalno za „Politiku”

Pariz – Srbija je na vrhu zemalja po broju zahteva za azil u zemljama Evropske unije, pokazuju najnovije statistike. Izveštaj Evrostata, zaduženog za zvanične statistike EU, svedoči o poraznoj situaciji – Srbija je prva evropska zemlja po broju zahteva za azil u EU, posle Sirije, Eritreje, Avganistana i Pakistana.

Glavna destinacija za građane Srbije koji traže spas u EU jeste Nemačka. Građani Srbije su drugi po redu podnosioci zahteva za azil u najsnažnijoj evropskoj ekonomiji, odmah iza Sirijaca, a ispred građana Albanije i Avganistana.

U Nemačkoj je inače zabeležen najveći porast zahteva za azil u drugom kvartalu 2014– više od 10.000 novih slučajeva – u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ova tendencija nije zaobišla ni druge zemlje EU.

Broj zahteva za azil u 28 država članica EU popeo se na 122.000 u ovom periodu, što je za 22.000 više nego prethodne godine. Osim Nemačke, zemlje sa najvećim brojem zahteva za azil su Švedska i Italija, na čije obale svakodnevno stižu brodovi sa stotinama izbeglica iz Sirije i Afrike. Od aprila do juna jedan od šest podnosilaca zahteva za azil uEU bio je iz Sirije. Ali dok je Sirijcima u 90 odsto slučajeva priznat status izbeglica, zahtevi srpskih državljana, kao, uostalom, i albanskih i makedonskih, gotovo redovno su odbijeni.

Izbeglički status je odobren u svega dva odsto od 3.675 zahteva koje supodneli srpski državljani u drugom kvartalu 2014, dok je jednom procentu dodeljen status azilanata iz humanitarnih razloga.

Sa Kosova, koje se u ovoj statistici tretira odvojeno od Srbije (uz fusnotu o Rezoluciji 1244), azil je odobren u šest odsto slučajeva (2.680 zahteva). Ranije statistike pokazuju da je između 2009. i 2013. više od 66.000 stanovnika Kosova napustilo region. Glavne destinacije su im bile Francuska i Nemačka, a odmah potom Belgija. Evrostat je zabeležio porast odlaska sa Kosova od početka 2013.

Među azilantima sa Balkana je veliki broj Roma koji beže od diskriminacije i bednih uslova života.

Zahtevi za azil balkanskih državljana su najčešće odbijeni jer se tumače kao način da se izbegnu strogi imigracioni zakoni koji važeza legalne imigrante.