Klima nepoverenja

Ono što sve članice Ujedinjenih nacija na konferencijama o klimatskim promenama ne uspevaju da se dogovore, ove nedelje uspeli su lideri Evropske unije. Na samitu u Briselu postignut je sporazum o klimatskim promenama u okviru kojeg su se obavezali da će do 2030. smanjiti za 40 odsto emisiju štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

DOGOVOR LIDERA EU: Osim toga, posle dugih i mučnih pregovora evropska „dvadesetosmorica” dogovorila su se i o povećanju upotrebe obnovljivih izvora energije za 27 odsto do 2030, potom o planu uštede energije za 30 odsto, kao i o obavezi da svaka država mora da ima infrastrukturu koja joj omogućava da 15 odsto sopstvene proizvodnje struje izveze susedu. Premda ovaj rezultat nije mnogo zadovoljio borce za čistiju životnu sredinu, EU će napokon imati jedinstveni stav pred međunarodnu konferenciju o klimi u Parizu 2015. kada se na globalnom nivou očekuje prodor u ovoj oblasti. Osim toga, ovo je prvi mali korak u kojem EU nastoji da promeni činjenicu da je suviše energetski zavisna od izvoznika energenata.

NEOBAVEŠTENI KAMERON: Dogovor o klimi je postignut, ali se „klima” među 28 evropskih lidera ispunila nepoverenjem čim je pomenuta računica Evropske komisije (EK) o tome koliko koja država ove godine treba da dodatno doprinese budžetu EU. Britanski premijer Dejvid Kameron bio je zaprepašćen da njegova zemlja mora da uplati dodatnu 2,1 milijardu evra u budžet EU. „Nemam nameru to da platim”, rekao je vidno uzrujani Kameron. Taman kada je on pomislio kako je oštrom retorikom pokazao kako je jak i dobar lider, britanski mediji su saznali da je zapravo Kameron u četvrtak na samitu EU bio „samo neobavešten”. EK je još početkom nedelje obavestila britanskog ministra finansija Džordža Ozborna da Britanija mora da uplati još novca jer je utvrđeno da je ostvarila bolje ekonomske rezultate od ostalih članica EU, ali je Kameron o tome saznao tek u Briselu. U žustroj raspravi, nemačka kancelarka Angela Merkel mu je, kažu diplomatski izvori, veoma hladnokrvno rekla da je zahtev Brisela „morao da mu bude očekivan”, ali Kameron se na to nije obazirao te je optužio EK da ga je napala nespremnog.

Iako je ponovio raniju pretnju da će njegovi torijevci poručiti Britancima da na referendumu 2017. glasaju za izlazak iz EU, Kameron kao da gubi političko tlo pod nogama kad god je u pitanju EU. Za prave britanske evroskeptike mnogo primamljivija postaje priča Najdžela Faraža, čija anti-EU stranka ubrzano stiče popularnost. S druge strane, predstavnicima velikog biznisa u Britaniji smetaju Kameronovi istupi jer se pribojavaju posledica britanskog izlaska iz EU, od čega sve više strepe i obični Britanci. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, 56 odsto Britanaca bi na referendumu glasalo za ostanak u EU, što je najviša podrška od 1991. godine. Ovaj rezultat se objašnjava time da je uspeh Faraža polarizovao celu debatu, ali pravo pitanje je na čelo kog bloka Kameron zapravo želi da stane i kako želi da promeni status Britanije u EU ako podgreva klimu nepoverenja među državama članicama.

PROPAGANDNI RAT: Klima nepoverenja, međutim, već neko vreme muči i odnose Zapada i Rusije, koja se ogleda ne samo u sankcijama i diplomatskim trvenjima oko ukrajinske krize, već i u sve očiglednijem propagandnom ratu. Ovih dana Međunarodna informativna agencija „Rasija sevodnja” (Rusija danas) otvara predstavništva u 29 zemalja, među kojima i u Srbiji, a Rusija Vladimira Putina dokazuje da je ipak naučila medijsku lekciju od Amerike koja je decenijama hladnog rata, ali i danas, milione dolara potrošile na propagandu na lokalnim jezicima. Najčešće sa uspehom da plasira svoje viđenje događaja u svetu.

Zbog toga nije čudno da je Putin za prvog direktora MIA „Rusija danas” izabrao Dmitrija Kiselova, novinara i TV voditelja, koga nezavisni listovi optužuju da otvoreno podržava vladajuću Jedinstvenu Rusiju. Još manje čudi to što je glavna urednica agencije postala upravo Margarita Simonjan, poznata po tome što je minulih osam godina uspela da od ruske TV mreže „Raša tudej” napravi uspešni pandan američkom Si-En-Enu osporavajući u svetu dominantnu angloameričku vizuru događaja. Simonjanova je uporedo glavna urednica i agencije i TV mreže, koje imaju istog gazdu i praktično isto ime ali formalno nisu povezani. Da uspeh „Raša tudej” i te kako smeta Amerikancima svedoči i to da je u aprilu ove godine lično američki državni sekretar Džon Keri kritikovao izveštavanje ove TV kuće ocenjujući ga da se svodi na širenje izmišljotina o Ukrajini i na propagiranje fantazija Vladimira Putina.

Međutim, ni američki ljudi u Evropi ne spavaju. Prošlog marta tadašnji šef poljske diplomatije a sada predsednik Sejma, Radoslav Sikorski, izneo je ideju o otvaranju panevropske televizije na ruskom jeziku, a poljski mediji ovih dana otkrivaju da je projekat TV Glas Evrope već pri kraju. Ova televizija na ruskom jeziku biće „odgovor na prokremaljske ruske TV kanale” koji se gledaju u zemljama nastalim raspadom SSSR.

I jedni i drugi i treći reći će da im je cilj da pruže „objektivno, profesionalno i izbalansirano izveštavanje”. Istina je, pak, da im je prevashodni cilj da budu oruđe u informativnom ratu.