Sukob tame iz prošlosti i reformatora

Širin Ebadi je iranski advokat, prva žena sudija u svojoj zemlji, osnivač Centra branilaca ljudskih prava u Iranu. Život je posvetila osnovnim pravima čoveka, naročito žena, dece i izbeglica.

Godine 2003. uručena joj je Nobelova nagrada za mir, koju joj je nekoliko godina kasnije oduzeo režim u sopstvenoj zemlji i proterao je 2009. iz rodnog Irana. Danas živi s porodicom u Londonu i širom sveta nastavlja svoju borbu. Ovih dana boravila je u Beogradu.

Doputovala je na poziv studenata beogradskog Elektrotehničkog fakulteta da govori o ljudskim pravima Bliskog istoka polaznicima njihove Škole poslovnih veština.

„Uvek obraćam pažnju na mlade, jer oni grade budućnost. Radujem se susretu s mladima Srbije o kojima znam nešto veoma važno, da su to darovita i kreativna deca”, kaže ona.

Da li su danas, u odnosu na ranija vremena, na neki način približena osnovna ljudska prava na Bliskom istoku i u Evropi?

U Evropi je pre četiri veka počela renesansa i jedno od dostignuća tog preobražaja jeste razdvajanje političkih od religioznih institucija. Naravno da je Evropa platila cenu da bi došla do toga nivoa. Trenutno na Bliskom istoku egzistira pokret koji se bori za razdvajanje politike od religije, ali aktivistima pokreta prete fundamentalističke grupe koje hoće da vladaju kao pre petnaest vekova, kada se islam pojavio. Ti islamisti hteli bi da kao nekada žene kamenuju do smrti, seku prste sitnim kradljivcima i prisiljavaju ljude da se islamizuju. Oni koji su hteli drugu veroispovest, morali su da plaćaju porez! Dakle, naša stvarnost je sukob ljudi koji žele da zadrže tamu iz prošlosti i onih drugih koji su ljudi reformi i težnje za slobodnijim i modernijim stilom života.

Bavite se pravima žena i dece. Šta znate o tim pravima u Srbiji?

Ovde nema diskriminatorskih zakona protiv žena, ali one i dalje imaju neke probleme, kao što su nasilje u porodici, teško se zapošljavaju na rukovodeća i bolje plaćene poslove...

Kako žive žene danas u Iranu?

Čak 65 odsto studenata u Iranu su žene, one su na mnogim profesorskim mestima... Islamska revolucija 1979. dovela je do mnogih diskriminatorskih zakona protiv žena, kao što su taj da muškarci mogu da ožene i četiri žene, ako to hoće. Takođe im je dozvoljeno da se razvedu bilo kada i bez ikakvih razloga, dok je to ženama izuzetno teško učiniti. Pripadnice lepšeg pola ne mogu da putuju ako im to suprug ne „aminuje”. Naravno da su Iranke protiv ovih zakona i bore se za svoja prava. Zato su i protiv režima u Iranu.

Imate dve odrasle kćeri. Mlađa je pošla vašim putem, završila je prava. Šta im savetujete u pogledu odabira zanimanja, oblačenja, života uopšte, putovanja...?

Moja starija ćerka (33) profesor je na Njujorškom univerzitetu. Udata je i ima dvoipogodišnjeg sina. Mlađa je pravnik, doktor međunarodnog prava, takođe udata. Kao što vidite, ne treba im moj savet za bilo šta...

Prvi put ste u Srbiji, kakvi su utisci?

Imate veoma talentovane i preduzetne mlade ljude, inteligentne studente!