Ukrajina izabrala – Zapad

Ukrajinski birači na vanrednim izborima održanim u nedelju najviše poverenja dali su prozapadno orijentisanim partijama – čak oko 70 procenata glasova. Time je, uslovno rečeno, na neko vreme, određena i politička budućnost druge po veličini države u Evropi.

Ali pomenuta pobeda „prozapadnjaka” nema oslonac i u trijumfu samo jedne, velike partije. Narodni front aktuelnog premijera Arsenija Jacenjuka dobio je jedva nešto više od dvadeset i jednog procenta glasova, jedva koji deseti deo procenta više od Bloka ukrajinskog predsednika Petra Porošenka.

Lider Bloka Petra Porošenka Jurij Lucenko juče je već izjavio da su ove dve stranke počele pregovore o formiranju koalicione vlade.

Međutim, moguće je da predsedničko-premijerski dvojac neće moći samostalno da sastavi novu vladu. Moraće da pozovu još nekog igrača, a možda i više njih.

U parlament su, po preliminarnim rezultatima, osim pomenutih ušli i „Samopomoć” (10,49 odsto glasova) gradonačelnika Lavova Andreja Sadovog, Opozicioni blok (9,57) Jurija Bojka, Radikalna stranka (7,69) Olega Ljaškog i „Otadžbina” (5,90) bivše premijerke Julije Timošenko.

Na zapadu, u SAD i u Evropskoj uniji, ne kriju zadovoljstvo strateškim zaokretom Ukrajine. Stigle su i čestitke od predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.

Uostalom, svi oni su uložili ogromne pare i politički uticaj da se od tragičnih zbivanja proletos u Kijevu pa do danas zemlja prikloni antiruskom taboru. Gube, međutim iz vida da u rezultatima nedeljnih izbora (izlaznost je bila 52,42 odsto) nema glasova birača sa Krima i iz Donjecke i Luganske oblasti.

Krim se već pripojio Rusiji, dok će žitelji dve proruske provincije glasati u nedelju 2. novembra. Doduše, za svoja lokalna rukovodstva. Njih opšti izbori, održani prekjuče, mnogo ne potresaju. Još jedan adut onima koji priželjkuju podelu zemlje.

Jedina proruska partija koja je ušla u novi saziv Vrhovne rade (parlamenta) jeste Opozicioni blok, sastavljen od preostalih privrženika nekadašnjem predsedniku Viktoru Janukoviču, čija je Partija regiona praktično nestala sa političke scene. Lider ovog bloka Jurij Bojko, zbog svega što se proteklih nedelja i meseci dešavalo, nedeljne izbore nazvao je „najprljavijim do sada”.

Komunisti nisu uspeli da pređu neophodni prag od pet procenata, ali će zato u parlamentarne fotelje zasesti pripadnici nekih otvoreno nacionalističkih partija poput Jacenjukovih sledbenika ili radikala Olega Ljaškog. To bi moglo da znači da ćemo i ubuduće putem elektronskih medija moći, s vremena na vreme, da gledamo međusobne fizičke obračune ukrajinskih deputata.

Već i sam pogled na sastav budućeg parlamenta kazuje da će donošenje svake strateške odluke biti podložno dnevnom raspoloženju izabranih i interesima njihovih partija.

„Ta raznolikost stranaka će skoro sigurno komplikovati donošenje odluka i usvajanje važnih zakona i parlament će biti još manje kontrolisan nego ranije”, piše moskovska „Izvestija”, a prenosi Tanjug.

„Rosijska gazeta” piše da u ovakvim uslovima „Porošenko mora da se bori da formira koaliciju”, dok ruski list „Komersant” ukazuje na to da je izlaznost od 52 odsto slaba za Ukrajinu.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov već je nagovestio da će Moskva priznati rezultate ukrajinskih parlamentarnih izbora.

Vrhovna rada ima 450 mesta, od kojih se polovina popunjava po proporcionalnom sistemu, glasanjem za partijske liste, a ostatak prema direktnim većinskim izborima u lokalnim distriktima. Ovo ne isključuje mogućnost da se i neko od tako izabranih priključi nekoj od partija i time uveća njenu moć u parlamentu.

Interesantno je da ankete obavljene na biralištima, među onima koji su već dali svoj glas, pokazuju da veliki broj građana nije hteo da da previše vlasti Porošenku.

Prema oceni zamenika šefa ruske diplomatije Grigorija Karasina, ukrajinski parlamentarni izbori, na kojima su pobedile prozapadne stranke, predstavlja pobedu pristalica mira u Ukrajini. Reč je o „više ili manje razumnim političkim snagama, koje ne pozivaju na direktno pribegavanje sili za rešavanje problema”, rekao je ruski zvaničnik, dodajući da činjenica da su otvoreno nacionalističke i šovinističke snage dobile značajnu podršku i da će biti predstavljene u Radi stvara dodatnu pretnju koja ponovo poziva na upotrebu oružja i krvoproliće.

Sami nedeljni izbori neće zaustaviti rat između zapadnog i istočnog dela zemlje, u kojem je do sada poginulo oko 3.700 ljudi. Zbog toga je pažnja sada usmerena i šta će se dogoditi 2. novembra, kada će za lokalne vlasti glasati građani istočne Ukrajine.

----------------------------------

Minobacačkavatra oko aerodroma

Donjeck – Zvuci minobacačke vatre odjekivali su juče u Donjecku, uporištu proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine, što je znak nastavka sukoba posle dva dana relativnog mira. Izveštač agencije Frans pres javlja da su se čule eksplozije tridesetak minobacačkih raketa „grad”, u kvartu Putilovsk, blizu aerodroma u Donjecku koji je pod kontrolom ukrajinskih vlasti.