Selfi sa Nušićem, pomama za „Ripom Kirbijem"

„Vidi na ’Fejsu’ moj selfi sa Nušićem”, mogu da kažu oni srećnici koji su juče na 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga imali priliku da sretnu dvojnika Branislava Nušića, u crnom odelu, sa šeširom, štapom i blagim osmehom i da se slikaju sa njim. Bio je to dramski umetnik Milan Milosavljević, koji se na ovaj način družio sa čitaocima, uoči predstavljanja monografije profesora Raška V. Jovanovića „Nušić, život i delo”, u izdanju „Službenog glasnika”.

Ove godine na Sajmu knjiga obeležava se, pored ostalog, i 150 godina od rođenja ovog našeg velikog pisca, kao i vek od početka Prvog svetskog rata. Prelazeći albansku golgotu, Nušić je svojim spisima ovekovečio stradanje srpskog naroda.

– Moja misija je da dočaram ljudima izgled i pojavu Branislava Nušića, jer često, kao narod zaboravljamo svoje pisce. Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti „plašio” sam se Nušića i Šekspira, jer je za tumačenje njihovih tekstova potrebno životno iskustvo. Međutim, kada u Srbiji dođete u zrele godine shvatite koliko je Nušić ne samo aktuelan, već i da iza njegovog smeha stoji izvesna gorčina. Uglavnom se pamte Nušićeve komedije, a zanemaruje se diplomatski rad, kao i dragocene ideje na polju kulture – rekao je za „Politiku” Milan Milosavljević.

Profesor Raško V. Jovanović povodom svoje studije o Nušiću, kaže da je, pored naučnog teksta, štampao i odabrane anegdote i priče iz Nušićevog života. – Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama, tako da predstavlja jedno dinamično štivo, ali ne nauštrb naučnih činjenica. Međutim, nedovoljno se o ovom jubileju Nušića govori i zna, a kao i obično, kod nas se svi važni datumi obeležavaju poslednjih meseci u godini. Mislim da Nušić zaslužuje jedno izdanje celokupnih dela, jer je, osim rada za pozorište, pisao i prvoklasnu prozu, i bio autor ozbiljnih dramskih tekstova, koji se sada ponovo otkrivaju. Uopšte, ovaj jubilej je povod za nastavak izvođenja manje poznatih Nušićevih dela, u njihovom izvornom obliku – smatra profesor Raško V. Jovanović.

Ono što je i ove godine posebno uočljivo na Sajmu knjiga jeste i dizajn štanda „Geopoetike”, u čijem centru je veliko pokretno kolo, sa knjigama koje kruže od čitaoca do čitaoca. Ovaj štand dizajnirali su Marija Strajnić i Janko Tadić, deo tima koji je učestvovao na Venecijanskom bijenalu 2012. godine u okviru srpskog paviljona.

Dobri stripovi nešto su posebno i ovoga puta, a „Čarobna knjiga” specijalizovala se za ovu vrstu štiva. Traže se „Rip Kirbi”, „Princ Valijant”, a tu su „Marvelovi”, „Srebrni letač”, „ Čudesni spajderemen”, „Hulk”. U saradnji sa „Darkvudom” nastala je edicija „Čarobna šuma” gde se nalazi „Torgal” Van Hama i Rosinskog, Mebijusov „Arzak”, kao i serija „Inkal”, koja se smatra jednim od najznačajnijih dela u istoriji francusko-belgijskog stripa. Upravo je Petar Jončić, novinar i autor knjige „Neki drugi film” („Laguna”) primetio koliko je na ovom sajmu dobrih strip-izdanja, koja su deo istorije stripa, onoga što strip jeste. Njegov izbor su i studije „Orion arta” iz oblasti savremene umetnosti.

Među izdanjima za koje postoji interesovanje je i delo Umberta Eka „Istorija mitskih zemalja”, u izdanju „Vulkana”, zatim knjiga o Selindžeru, kod „Admiral buka”, kao i izdanje o Staljinu, kod „Ukronije”, o čemu svedoče čitaoci Mirko i Tanja Vasiljević.

Kod „Lagune” prvih dana Sajma posebno se traže „Preljuba” Paola Koelja, „Kainov ožiljak” Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića, a ovi autori biće gosti „Laguninog” štanda u subotu.

Marko Krstić, urednik „Portalibrisa”, kaže da je gostovanje autorke Džang Jueran povodom prevoda njenog romana „Deset ljubavi” doprinelo zanimanju za ovo njeno delo, kao i način na koji je ona prikazala Kinu. Među izdanjima „Evro-Đuntija” čitaju se osobito dela Kena Foleta, posebno treći deo trilogije „Stoleće” – „Na rubu večnosti”.

Kod „Paideje” mogu se naći izabrana dela Filipa Rota, dela Borhesa, Gombroviča, Igoa, Prusta, kod „Štampara Makarija” i „Oktoiha” „Novi Vujaklija” dr Draga Ćupića, kod „Prometeja” „Srbija u Prvom svetskom ratu” Đorđa Đurića, kao i popularna lingvistika, a kod „Akademske knjige” dela novog nobelovca Patrika Modijana „Dora Bruder”, „U kafeu izgubljene mladosti” i „Rodoslov”. „Rende” već četrnaest godina objavljuje knjige pisaca iz zemalja u okruženju, tako da se oni, prema rečima direktorke Slađane Novaković, mogu već smatrati našim piscima. Tu su knjige Ante Tomića i Miljenka Jergovića, a za njima ne zaostaju ni Ivančića Đerić, Berislav Blagojević, ni Emir Imamović Pirke, koji ima novi roman „Vršenje dužnosti”. Ante Tomić u „Rendetu” ima novo izdanje sabranih kolumni „Luk i voda”.

Urednik „Derete” i književnik Zoran Bognar posebno ukazuje na novu pesničku zbirku Enesa Halilovića „Zidovi” („Filip Višnjić”), izbor iz poezije Zvonka Karanovića u „Lomu”, kao i na novu zbirku poezije Radivoja Šajtinca „Pseća suza” („Dereta”).

Marina Vulićević