Više papira za akcije javnih preduzeća

Zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima za razliku od drugih građana imaju pravo na besplatne akcije u svojim preduzećima. Oni, takođe, moraju da se evidentiraju, ali za njih oko 150.000 predviđena je prijava na drugoj adresi, a to su 25 filijala Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kao i za sve druge i za njih važi da su postali punoletni zaključno sa 31. decembrom 2007. godine, da su državljani Srbije i to na dan 3. januara 2008. godine i da su na dan 30. juna imali prebivalište na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa KiM. Uslov je i da su upisani u birački spisak.

Zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima, međutim, moraće uz ličnu kartu da ponesu i njenu fotokopiju, uverenje o državljanstvu ne starije od šest meseci, overenu fotokopiju radne knjižice (zaposleni u preduzeću, a penzioneri u PIO fondu), kao i potvrdu o godinama radnog staža na posebnom obrascu koji je dostavljen preduzećima i fondu. Ovo je zbog toga što oni svoje pravo stiču po drugom osnovu pa tako njima pripadaju akcije javnih preduzeća u vrednosti od 200 evra po godini staža.

Važno je napomenuti da lica koja se prijave kao građani za besplatne akcije i novčanu naknadu ne mogu istovremeno da ostvare pravo na besplatne akcije kao zaposleni ili bivši zaposleni u ovim javnim preduzećima.

Ova lica imaju pravo na besplatne akcije u šest preduzeća. U NIS-u, gde su uključeni i JP Transnafta Pančevo i JP Srbijagas Novi Sad, zatim Telekomu Srbija, čije akcije će dobiti i radnici i penzioneri JP PTT saobraćaja Srbija, Beograd. Tu su JP Elektroprivreda Srbije, Beograd sa preduzećima – Elektromreža Srbije, Beograd, PEU Resavica, Kopovi Kosova, Termoelektrane Kosovo, Elektrokosmet, zatim najveći domaći avio-prevoznik Jat, Aerodrom „Nikola Tesla”, a spisak se završava farmaceutskom kompanijom Galenika.

Radno vreme za prijavljivanje u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje je od 14 do 19 časova, a prijavu popunjava ovlašćeno lice. Zaposleni i bivši zaposleni koji imaju prebivalište u inostranstvu prijavu podnose diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

I u ovom slučaju dodatne informacije mogu da se dobiju besplatnim pozivom broja 0800 100 400 (samo sa fiksnog telefona).

-----------------------------------------------------------

Šta sa akcijama

Građani bi prve besplatne akcije trebalo da dobiju u roku od šest meseci od privatizacije prvog državnog preduzeća. Predviđeno je da se u 2008. godini za početak privatizuju NIS i Jat, a ceo proces bi trebalo da bude okončan do kraja 2010. godine. Trgovanje njihovim akcijama trebalo bi da počne šest meseci posle njihove prodaje. Novčana naknada od već privatizovanih preduzeća trebalo bi da bude isplaćena na dinarske račune građana u prvoj polovini 2009. godine.

Ideja Zakona o besplatnim akcijama je da tako stečenim akcijama može na berzi da trguje samo onaj na čije ime glase kako bi se izbegli razni mešetari. To znači lice koje je steklo pravo na besplatne akcije po osnovu zakona, njihovi naslednici ili neko kome je pravo preneto ugovorom o poklonu.

Predviđeno je da vlada sprovede postupak javne nabavke za izbor brokera koji će po nalogu nosilaca prava sprovoditi prvu prodaju besplatnih akcija što znači da će ona snositi troškove ove prodaje. Samo sticanje besplatnih akcija i njihova prva prodaja ne podležu plaćanju poreza na prihod građana, kao ni plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava.

Centralni registar otvoriće vlasničke račune bez plaćanja naknade, a Beogradska berza neće obračunavati i naplaćivati naknadu za prvu prodaju besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2011. godine.

Vrednost akcija zavisiće od tržišne vrednosti preduzeća u momentu prodaje što ne znači da je zakovano da će građani dobiti pomenutih hiljadu evra. Možda više, a možda i manje, poznati je zakon ponude i tražnje. Naravno, građane niko ne tera da akcije prodaju, već mogu da ih čuvaju kako bi ostvarili mogućnost na dividendu.