Fasciniran ljudskim glasom i gitarom

Kada Miroslav Tadić, koji već decenijama živi i radi u Americi, doputuje u Evropu braća Teofilović iskoriste njegovo boravak na Starom kontinentu za neki novi koncert. Svestrani umetnik koji predaje gitaru u Los Anđelesu, nastupa i snima sa velikanima svetske muzičke scene, beogradskoj publici poznat po dvodecenijskoj saradnji sa Vlatkom Stefanovskim, sa Radišom i Ratkom Teofilovićem prvo će 7. novembra nastupiti na Međunarodnom džez festivalu u Sarajevu a zatim i pred beogradskom publikom tri dana kasnije u Kolarčevoj zadužbini.

Nedavno ste sa Vlatkom Stefanovskim održali koncert na „Nišvilu”. Ovih dana očekuje vas beogradska publika. Za vas, izgleda, prostor i vreme, ne predstavljaju prepreku. Kako uspevate sve da uskladite?

Od kada sam počeo da sarađujem sa Vlatkom Stefanovskim krajem devedesetih godina postao sam pravi nomad. Pored „Nišvila” ovog leta smo svirali i u Mađarskoj, pa u Osijeku, Splitu, Skoplju, Novom Sadu... Živim i predajem u Kaliforniji a sviram često u Severnoj Americi i Evropi, a pogotovo na Balkanu, tako da svake godine pređem desetine hiljada kilometara, što vazduhom a što kopnom. Nije lako sve uskladiti, a putovanja su često zamorna, ali ne žalim se. Velika je privilegija to što ljudi žele da čuju moju muziku i da nešto nauče od mene.

Kada ste, sasvim neočekivano, prvi put nastupili sa Stefanovskim, da li ste očekivali da ćete naići na fantastičan odziv i kod publike i kod stručne javnosti?

Nisam unapred razmišljao o tome. Kao i uvek, koncentrisao sam se na muziku, komunikaciju i dobru zajedničku energiju a odziv publike je, evo već skoro 20 godina, zaista izvanredan i uvek ga prihvatam sa ogromnom zahvalnošću.

Da li ste tada mogli da zamislite da ćete sa Vlatkom ostvariti plodnu višedecenijsku saradnju?

Imam veliku sreću da se moj muzički put odvija veoma prirodno i spontano, bez ikakvog posebnog planiranja. Tako se i moja saradnja sa Vlatkom Stefanovskim rodila i traje već dugo na naše obostrano zadovoljstvo. Upravo je izašao ce-de „Balkan Fever” na kome sviramo sa našim dugogodišnjim saradnikom Teodosijem Spasovim uz pratnju Lajpciškog simfonijskog orkestra – i to je jedan projekat o kome nismo mogli ni da sanjamo, a desio se sasvim spontano.

Godinama unazad sarađujete sa braćom Teofilović. Izdali ste i zajednički album „Vidarica” i udruženim snagama obradili i neke stare pesme inspirisane zajedničkim putovanjima i koncertima. Koliko Vas podstiče i inspiriše ta saradnja. Koju poruku želite da pošaljete?

Mnogo pažnje, energije i ljubavi ulažem u saradnju sa braćom Teofilović jer ona me inspiriše i daje mi mnogo prostora da se izrazim kao svirač, aranžer i kompozitor. Već odavno sam fasciniran ljudskim glasom i ulogom gitare kao pratećeg instrumenta tako da mi je svaki nastup sa Teofilovićima veliko zadovoljstvo i šansa da još nešto naučim. Našom muzikom želimo da dodirnemo ljude na poseban način i da ih vratimo dubokim i suštinskim emocijama koje svi nosimo u sebi ali na koje često, u metežu svakodnevice, potpuno zaboravimo.

Kao klasični muzičar uplovili ste i u vode tradicionala. Svirate uz akustičnu i električnu muziku. Objavili ste i album „Mirina”, sa 12 pesama, pretežno dalmatinsko mediteranske intonacije... Koliko to vi muzičkih života živite?

Što više učim o muzici sve mi je jasnije koliko je ona univerzalna i koliko su stilovi koji su na izgled veoma različiti u stvari povezani. Zato sve svoje projekte, koji jesu raznovrsni, ipak, doživljavam kao deo jedne celine u kojoj se osećam komotno bez obzira da li u rukama držim električnu ili klasičnu gitaru.

Na tom albumu ste, uz obrade pesama Arsena Dedića, Petra Graša, Zdenka Runjića... izveli i pesmu „Ona se budi” „Šarla akrobate”... Zbog čega baš nju i kako se ona uklopila uz ostale pesme?

Nije tu bilo nekog posebnog plana. Već odavno volim tu pesmu i sjajnu energiju koja zrači iz originalnog snimka „Šarla akrobate”. Svirajući je otkrio sam da mogu da je prikažem na novi način, da iz nje izvučem neku dimenziju koja se ne vidi tako lako i mislim da sam uspeo. To je moj proces kod bilo koje obrade ili aranžmana koji radim, uključujući i tradicionalnu balkansku muziku koju sviram sa Teofilovićima ili sa Stefanovskim. Uvek pokušavam da pronađem i izrazim neku emociju ili energiju koja postoji u pesmi ali je možda promakla drugim muzičarima.

Planirate li kakvim novim albumom da iznenadite ovdašnje poklonike? Albumom na kojem će biti neki novi zvuk?

Upravo završavam prvi ce-de sa izvanrednom harmonikašicom Merimom Ključo na kome pored folklornih tema sa prostora bivše Jugoslavije sviramo i muziku Bartoka, Satija i Manuela de Falje. A ove godine sam započeo i saradnju sa Rambom Amadeusom koga već odavno izuzetno cenim. Samo nas dvojica, unplugged – to je svakako novi zvuk i za njega i za mene...

S. Čikarić