Sve je manje ekskurzija

Zbog nesprovođenja javnih nabavki sve je manje ekskurzija, čime su nezadovoljni nastavnici i đaci, dok je istovremeno ugrožena i onako krhka domaća turistička privreda.

Pomoćnik ministra za osnovno i predškolsko obrazovanje i vaspitanje Ljubiša Antonijević izjavio je da je neophodno da deca pohađaju nastavu u prirodi i da idu na ekskurzije, ali da, sa druge strane, po zakonu, svaka škola mora da sprovodi postupak javne nabavke prilikom organizacije đačkih putovanja.

– Možda je šansa u svakom slučaju ono što mi u ministarstvu radimo, da buduće izmene zakona o javnim nabavkama budu obuhvaćene našim predlozima – rekao je Antonijević.

On, ipak, ukazuje na dobru stranu zakona što se samim postupkom javne nabavke organizovanje đačkih putovanja čini transparentnim. Sa druge strane, loše je što ostali državni organi, a u oblasti prosvete – škole, nisu kadrovski najpripremljeniji za sprovođenje postupka.

Antonijević objašnjava da je zakon nedavno stupio na snagu i da u mnogim školama nema obučenih kadrova, ni pravnika koji su prošli obuku za sprovođenje javnih nabavki.

Škole su ranijih godina tokom oktobra uveliko razmatrale ponude agencija za ekskurzije i rekreativne nastave, a sada ih, tvrde, usporava pomenuti Zakon o javnim nabavkama. Direktor Uprave za javne nabavke Srbije Predrag Jovanović je odbacio kritike da je uzrok smanjenog broja ovogodišnjih ekskurzija obavezan postupak javnih nabavki za tu vrstu putovanja.

On je istakao da, ako se „roditeljski dinar”za ekskurzije uplaćuje na račun škole i ako škola zaključuje ugovor sa agencijom, mora primenjivati Zakon o javnim nabavkama.

Predstavnici Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta”, Udruženja banja Srbije, Udruženje hotelijera Srbije „Horesa”, kao i prevoznici, upozoravaju da su suočeni sa velikim gubicima.

U odnosu na prošlu godinu, pad je čak i do 70 odsto u poređenju sa poslednjim kvartalom, pre donošenja odredaba. Prema njihovim informacijama, čak 70 odsto srednjih škola ove godine neće organizovati ekskurzije, a upravo je glavni razlog, kako su naveli, komplikovan postupak javnih nabavki.

Povrh svega, roditelji inače jedva uspevaju da finansiraju ovakva putovanja i to uz višemesečna plaćanja u ratama, a zakon o javnim nabavkama predviđa rok plaćanja od 45 dana. Neke škole izbegle su javnu nabavku tako što roditelji plaćaju putovanje direktno turističkim agencijama, mada takva praksa otvara druga pitanja.

– Škola je odgovorna, po planu i programu, za bezbednost odgovaraju direktor i nastavnik koji tu decu vodi, a sve se odvija, sada, mimo škole. Sklapanje direktnih ugovora roditelja i agencija svojevrsno je nipodaštavanje škole i njene odgovornosti, jer se ekskurzije i rekreativne nastave svode na klasičan turistički aranžman – upozorava Ljubiša Antonijević.

Georgi Genov direktor „Horesa” (Hotelske i restoranske organizacije Srbije), kaže da od ekskurzija i rekreativnih nastava hotelijeri nemaju zaradu i sve se svodi na puko preživljavanje, do špiceva sezone, leta i zime.

– Voleli bi da bar povratimo sredstva uložena u nabavku hrane, energije. Sada više ni tu mogućnost nemamo, jer su direktori škola uplašeni da ne rade protiv zakona – rezigniran je Genov.

Aleksandar Seničić direktor „Jute” izneo je podatak da će van turističke sezone, kapaciteti na 12 najpoznatijih destinacija za đački i omladinski turizam u Srbiji – ostati prazni. Tako i 1.835 zaposlenih, u tim objektima, neće imati šta da rade. Više od 380 hotela, motela, odmarališta, kao i 200 domaćinstava, od kojih se 70 odsto bavi i rekreativnim nastavama, moraće da smanji troškove gašenjem radnih mesta za oko 30 odsto ljudi u ovoj delatnosti.

Negativni efekti za prevoznike biće još i veći, jer je u pitanju 2,5 miliona „đačkih kilometara” godišnje. Prihod države koji je ukupno sa porezom na usluge smeštaja i prevoza 400 miliona dinara, preko poreza na zarade i doprinose 550 miliona dinara, biće umanjen za bezmalo milijardu dinara.

Jeftinije otići u Veneciju nego u Bajinu Baštu

Čak 85 odsto unutrašnjeg turističkog prometa u Srbiji čine đačka putovanja. I u drugim zemljama su imali slične probleme, ali su ih rešili dotacijama putovanja za đake i studente. Smanjenjem cene aranžmana povećali su i broj ekskurzija koje im pristižu iz inostranstva. To su uradili Austrija, Češka, Bugarska, Mađarska, Slovenija...

„Za stimulaciju ovog vida turizma moglo bi, na primer, za sve ekskurzije i rekreativne nastave u zemlji, da se država odrekne dela PDV-a. Sa ovom merom, naše domaće destinacije postale bi jeftinije od putovanja u inostranstvo, a ne kao sada, obrnuto. Jer stranci, svoj, domaći turizam, dotiraju na razne načine, pa je našim školarcima bezmalo „jeftinije” da otputuju u Veneciju nego u Bajinu Baštu, kaže Aleksandar Seničić.

Izlet na Adu Ciganliju i do 1.200 dinara

Neusklađenost cena đačkih putovanja ogleda se na jednodnevnim izletima za osnovce, koji zavise od angažovane agencije. Tako se cene izleta za đake iz Beograda, na obližnju Adu Ciganliju kreću od 400 do 1.200 dinara. Pojedine agencije naplaćuju učenicima samo prevoz autobusima, dok sendviče obezbeđuju sami.

Đaci OŠ „Laza Kostić” sa Novog Beograda su odlazak preko Save, do Ade Ciganlije, platili 800 dinara. Boris Cap, vlasnik agencije, ističe da to nije samo trčanje po travi i da škole, vrlo često, menjaju ponudu ne bi li smanjili cenu.

Njihov izlet uključuje: predstavu „Robinzon Kruso”, panoramski vozić za obilazak, animatore-rekreatore DIF-a, posetu mini zoo-vrtu, ketering u vidu sendviča i sokova ili ručak po želji, kao i prevoz.

Druge škole za 1.200 dinara stignu i do Fruške gore, tako su učenici OŠ „Despot Stefan Lazarević” za tu sumu dobili: prevoz, posetu etno-kući, animatore, vodiča i predavanje, domaće krofne i sok, uz obilazak manastira koji se, naravno, ne naplaćuje.