Bolesni ne smeju biti žrtve štrajka

Neki od sindikata u zdravstvu, koji okupljaju oko 80 odsto zaposlenih u ovoj oblasti, najavili su da će od danas svake srede u novembru organizovati celodnevni štrajk, jer im je novim merama štednje plata smanjena 10 odsto. Sindikati su najavili da će razgovarati sa radnom grupom Ministarstva zdravlja o potpisivanju novog kolektivnog ugovora, ali da to neće dovesti do otkazivanja štrajka. Tokom štrajka lekari će se pridržavati minimuma procesa rada, a planirano je zbrinjavanje samo hitnih slučajeva, akutnih stanja i povreda, kao i lečenje dece, omladine, porodilja i onih kojima je neophodna hitna pomoć, jer nikome život ne sme biti ugrožen.

Na naše pitanje da li postoji mogućnost da zdravstveni radnici budu izuzeti od smanjenja plata i hoće li udovoljiti njihovim zahtevima, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar u razgovoru za „Politiku” kaže da nikako ne sme da se naškodi pacijentima i da oni koji žele da štrajkuju to treba da rade posle radnog vremena ili da, ako nisu zadovoljni poslom, ne moraju da se bave ovim poslom.

„Razgovarao sam sa njima i saglasili smo se sa tim da ne može samo naša struka da bude izuzeta od svih drugih profesija. Saglasili smo se oko usvajanja novina vezanih za platne razrede, a pregovore nastavljamo oko usvajanja kolektivnih ugovora. Stav sa tog sastanka, osim Sindikata lekara i farmaceuta, jeste pozitivan, jer smo se razumeli i saglasili da nastavimo sa razgovorima”, kaže dr Lončar.

Kako ih onda niste ubedili da odustanu od štrajka?

Nisu mogli da otkažu današnji štrajk, jer je ranije zakazan. Ne razumem što bi njihov cilj bio veći od mog da imamo bolji zdravstveni sistem i da zaposleni imaju bolje uslove. Radimo na tome da se napravi sistem i razlika između onih koji rade i ne rade, i da oni koji su posvećeni, koji ostvaruju prekovremeni rad, mogu zaista i da zarade više novca.

Oni smatraju da imaju zaista male plate u odnosu na posao koji obavljaju.

To je tačno. Ali nemaju oni malu platu od juče. Nemaju oni niske zarade od kada sam ja došao na mesto ministra. Zamislite kako se oseća pacijent kada dođe kod lekara i oni mu kažu da štrajkuju. A pre toga je mesecima ranije zakazao pregled. Šta bi bilo da ti pacijenti počnu da štrajkuju protiv lekara što štrajkuju zbog čega nemaju pravo na lečenje?

Ali pacijenti su nezadovoljni upravo zbog dugih lista čekanja na preglede, uprkos tome što ste postavili koordinatore koji je trebalo da preduzmu korake da se one smanje. Da li ćete neke od njih pozvati na odgovornost?

I mene svi ocenjuju, pa će i oni biti ocenjeni najkasnije do Nove godine. Smanjili smo liste za 10 do 15 odsto, a muka je bilo najviše u oblasti operacija katarakte i u ortopediji zbog problema sa nabavkom materijala. Još radimo na ažuriranju lista. Činjenica je da smo za više od 20 odsto povećali broj intervencija, najviše zahvaljujući dobroj organizaciji posla. Rukovodioci ustanova ne mogu da budu na tom mestu a da ne znaju da rešavaju probleme i da samo šalju pisma Ministarstvu zdravlja. Tako svako može da „vodi” ustanovu. Zato se analizira rad nekih ustanova, a tamo gde nisam zadovoljan rezultatima uskoro ćemo raspisati konkurs za nove direktore.

U kojoj ustanovi se konkretno manje čeka na neku proceduru?

U KCS-u smo smanjili liste za pregled magnetnom rezonancom, pa se na snimanje tamo sada čeka do tri meseca. U KC „Niš” do kraja godine ljudi više neće čekati na zračenje. Činjenica je takođe da je naš zdravstveni sistem ocenjen kao poslednji u Evropi. I mađioničar da dođe ne bi mogao da ga sredi brzo.

Mislite da je naše zdravstvo realno ocenjeno kao najgore i da istraživanje nije „lažirano” kako neki smatraju?

Kako da se ne slažem sa tim kada je to zvanično ocenjeno. Zbog čega bi baš lažirali rezultate za Srbiju? Uskoro će biti predstavljeno novo istraživanje i ukoliko bismo uspeli da se pomerimo za koje mesto napred, to bi bio fenomenalan uspeh i bio bih zadovoljan. Ne bih morao više ništa da radim, prepustio bih resor nekom drugom.

Najgore smo ocenjeni i zato što naše zdravstvo nije informatizovano, a postoji podatak da je više od 260 miliona evra uloženo u informacioni sistem iako pomaka nema. Ko je odgovoran za trošenje novca?

To treba utvrditi. Mi nemamo mnogo izbora. Moramo da nađemo drugi izvor prihoda za to i da uspostavimo sistem u narednih godinu i po dana, a sa minimumom novca. Svaki dom zdravlja ili bolnica imaju drugačiji informacioni sistem, a mi to sve sada moramo da uvežemo u jedinstveni i da to funkcioniše.

A gde je otišao taj novac ako lekari i dalje kucaju izveštaje na pisaćim mašinama i nemaju u svim ustanovama računare?

Iz kredita je uzet novac da se na primer uvedu nekih pet stavki, a urađene su samo tri, zbog čega sistem ne funkcioniše. Zato kucaju na mašinama i zbog toga nema elektronskog zdravstvenog sistema. Novac je „otišao” na plate, putovanja, telefone... I u drugim slučajevima je bilo problema, poput projekta rekonstrukcije kliničkih centara. Probijeni su svi rokovi za rekonstrukciju kliničkih centara, novac je potrošen, a rezultata nema. Svaki dan isplivava nešto novo. Nadležni sprovode istrage.

Kakva je uloga Ministarstva zdravlja u postupku utvrđivanja neregularnosti oko invalidskih penzija i koliko slučajeva istražujete?

Ministarstvo za rad i PIO fond su nam se obratili za slučajeve gde im je potrebna provera dokumentacije ili objašnjenja kada nemaju „čistu situaciju”. Na desetine slučajeva se proveravaju. Zavisno od toga iz koje godine je slučaj, zavisi i dužina procesa. Na razne dijagnoze su se ljudi „izvlačili”, fond PIO ima statistiku o tome.

Da li ima situacija da ne postoji dokumentacija?

Postoje takve situacije i to uglavnom slučajevi od pre 20, 30 godina, jer teško može da se nađe neka dokumentacija iz tog perioda, jer su neke bolnice zatvarane, druge su otvarane, prebacivana je dokumentacija sa jednog na drugo mesto.

A šta ćete raditi ako je ne budete našli?

Onda se gleda ko je odgovoran što toga nema.

Da li će biti sankcionisan lekar koji je stavio potpis na „lažnu” invalidsku penziju?

Naravno, ako je učestvovao u krivičnom delu. Ne mogu da odgovaraju samo ako nisu među živima.

Da li će neko biti zaštićen i da li vas je neko zvao da mu pomognete da ga ne kontrolišu?

Zaštićenih neće biti.

----------------------------------

Specijalizacije i za lekare zaposlene na određeno vreme

Lekari zaposleni na određeno vreme osećaju se diskriminisanim, jer jedino oni ne mogu da dobiju pravo na specijalizaciju. Da li može takav propis da se izmeni?

Nisu diskriminisani, ali zakonom to nije regulisano. Ali, naći ćemo rešenje i za njih do decembra. Nemaju razloga za brigu, jer će im od proleća biti omogućen odlazak na specijalizaciju.

----------------------------------

Moguća kazna za doktorku kojoj je „smrdeo” pacijent

Da li ste nešto uradili povodom slučaja u Batajnici, gde navodno doktorka nije htela da pregleda pacijenta jer „smrdi”, a koji je zatim preminuo?

Šta god da se desi, gde god u Srbiji da se dogodi – ja sam odgovoran. To je činjenica. Mali je broj zdravstvenih radnika koji se bahato ponašaju. Zdravstvena inspekcija je izašla na teren da ispita slučaj, čekamo izveštaj o tome i u skladu sa zakonom će biti kažnjena lekarka ukoliko nije ukazala pomoć pacijentu.