Umetnici odustaju od najavljenih programa u znak protesta

U Kulturnom centru Beograda juče je obavljena primopredaja dužnosti između dosadašnje direktorke KCB-a Mie David (smenjena je 30. oktobra, dan nakon što je podnela ostavku) i novoimenovane Ivone Jevtić, profesorke književnosti.

Primopredaja je trebalo da se dogodi prošlog petka, ali je kolektiv KCB-a na čelu sa Miom David tražio „razuman rok” da se srede računi i ostala dokumentacija.

Ivona Jevtić je do sada radila na mestu rukovodioca Odeljenja za trgovinu i usluge JP „Pošte Srbije” .

Povodom odluke Skupštine grada da se Oktobarski salon ubuduće organizuje svake druge godine, kao i povodom imenovanja Ivone Jevtić na mesto direktorke Kulturnog centra Beograda, najpre je protestovao ceo kolektiv ove institucije, Odbor Oktobarskog salona podneo je ostavku, a umetnik Vladimir Nikolić prekjuče je prekinuo svoju izložbu, koja se održavala u galeriji „Podrum” KCB-a.

Vladimir Nikolić je na Oktobarskom salonu 2009. godine, za rad o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju „Praubistvo” dobio tri nagrade – Nagradu međunarodnog udruženja istoričara umetnosti AIKA (sekcija Srbija), nagradu Muzeja primenjene umetnosti i nagradu novinarskog žirija.

Tokom dana u znak protesta od najavljenih programa odustali su Ivan Čolović, urednik Biblioteke „Dvadeseti vek”, kao i umetnici Milan Bosnić i Zoran Todorović, inače predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji 2009. godine.

Ivan Čolović odustao je od promocije svojih izdanja najavljenih tokom novembra, dok su Todorović i Bosnić otkazali promociju knjige „Cigani i psi 2 /Simptomi i tragovi javne percepcije”, koja je bila zakazana za 11. novembar.

U znak protesta umetnica Darinka Pop Mitić prekrečila je juče svoj mural koji se nalazio na stepenicama koje vode do galerije „Podrum” KCB-a, i na njegovom mestu napisala odlomak jednog Brehtovog teksta.

Javnosti su se povodom najnovijih događanja u vezi sa Oktobarskim salonom i imenovanjem nove direktorke obratili i Međunarodno udruženje kritičara (sekcija Srbija),  Kulturni centar Reks, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije.

„Umesto da se širi, kulturni prostor u Srbiji sve se više sužava i izbora je sve manje. Nova odluka da se Oktobarski salon održava svake druge godine nastavlja niz kojim su na udaru i tradicionalne kulturne manifestacije poput Bemusa i Belefa. Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti zatvoreni su već više od deset godina, pozorišta su pred zatvaranjem, dvadesetak bioskopskih sala u samom centru Beograda je napušteno. Posebno su uznemirujuće optužbe da kultura u Beogradu nije dovoljno nacionalna i patriotska i da je Oktobarski salon bio ’mondijalistički’”, piše između ostalog u saopštenju Kulturnog centra Reks, dok srpsko udruženje kritičara u svom protestu komentariše zaključak odbornika Skupštine grada da ”proteklih godina Salon varira i u koncepciji i u kvalitetu”.

„Zar to nije uvek tako kada se traga za najdelotvornijim pitanjima? I kada se njima ukazuje na društvene probleme. Najzad, zar nije uvek tako sa kulturom i umetnošću”, piše između ostalog u saopštenju kritičara Srbije.

Ono što je proteklih dana najviše podiglo deo kulturne javnosti na noge je zapravo način na koji su donete odluke o bijenalizaciji Oktobarskog salona i imenovanju nove direktorke, za koju nije poznato da ima radno iskustvo u kulturi.

Donete su u skupštinskim klupama, bez konsultacija sa stručnom javnošću. Tačnije, Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu, rekao je da je bilo konsultacija o kvalitetu Salona, ali nije želeo da kaže sa kim su razmenjivana mišljenja. „Svaka javna rasprava bila bi preskupa”, izjavio je Vukosavljević i naglasio da je sve izvedeno po zakonu.

Protest kulturne javnosti motivisan je i strepnjom da će se ovakve odluke donositi i u ostalim segmentima kulture.