Najniža ruža na svetu

Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio čovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ruža svih boja, nijansni i uzrasta.
U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog Istoka (Persija i Mesopotamija), u drevnoj Kini i Japanu, kasnije u staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. To su bile ruže koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ružama, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa. Tako je još onda počeo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ruža. U prvo vreme ruže su se razmnožavale iz semena, položenicama i deljenjem bokora.

"Kepec ružica" poznata je kao najniža ruža na svetu. Pogodna je za gajenje u saksiji kao sobna biljka, ili u sandučiću na terasi, zatim za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji sa drugim ukrasnim biljkama.

Ova lepa i zanimljiva "kepec ružica" spada u grupu Rosa indica. Visina njenog žbunića dostiže jedva do dvadeset santimetara, a u prečniku je šira nego duža. Njeni cvetići su poludupli, ružičaste boje, a ka sredini beličaste. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi petnaest milimetara. Cvet je nasađen na dršci dugoj jedan cm i vrlo je prijatnog mirisa. Listići su jedva jedan santimetar dugački a četiri milimetra široki.

U sobi je treba smestiti na najsvetlije mesto, ali ne podnosi jako sunce.

Najbolje uspeva, kao i sve ostale kalemljene ruže gajene u saksijama, na hladnoj podlozi. To joj se može osigurati na taj način što se ukopa sa saksijom na terasi u sandučić ili u nešto veću saksiju napunjenu tresetom ili šumskom mahovinom. Zaliva se mekom vodom ili kišnicom. Leti obilno, a zimi umereno, ali se ne sme dozvoliti da se grumen zemlje sasvim osuši. Prezimiti mora u hladnijoj i svetlijoj prostoriji, gde je zaštićena od smrzavanja.

U proleće se umereno oreže (skrate se grančice) i presadi u svežu mešavinu zemlje. Tako presađenu biljku treba smestiti u svetlu i toplu prostoriju. Zaliva se u prvo vreme umereno, zatim postepeno sve više, a kad se pojave pupoljci onda obilno. Za vreme vegetacije treba je svakih dvanaest dana prihranjivati kompleksnim mineralnim ili organskim đubrivom. Razmnožava se reznicama.