Evropa neće prljavu Srbiju

Leskovac – U leskovačkom naselju Kumalak pet nedelja je trajala akcija čišćenja divlje deponije koja je tu stvarana preko tri decenije. Traktori su odvezli preko hiljadu kubnih metara otpada.

Kada su akcijaši najzad odahnuli, bili su iznenađeni koliko veliku površinu je zauzimala. Odjednom je oslobođen prostor u samom gradskom jezgru na koji niko nije obraćao pažnju. Može da se izgradi čitav stambeni blok, park ili dečje igralište, nadležni će već smisliti nešto.

Ovo je najveća divlja deponija od oko 90, koliko ih je do sada očišćeno u akciji u kojoj učestvuju Gradska uprava za zaštitu životne sredine, JKP „Komunalac” i „Vodovod”, kompanija „Por, Verner i Veber”, komunalna policija, mesne zajednice, dobrovoljci. Akcija je pokrenuta septembra prošle godine s ciljem da se grad i okolna naselja očiste od godinama gomilanog đubreta na nelegalnim mestima i da se uspostavi zdrav sistem odlaganja otpada.

Pored toga, pre nego što se jednog dana pridružimo Evropskoj uniji, moraćemo da očistimo sve divlje deponije i da otpadom raspolažemo na način kako se to radi u svetu – nema divljih deponija, već se sav otpad odlaže na regionalne sanitarne deponije.

O tome za „Politiku” priča Bobana Stošić, načelnica Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

– Zajedno sa komunalnom policijom radili smo popis divljih deponija za potrebe lokalnog upravljanja otpadom i došli do frapantnog podatka da na području grada ima 98 velikih divljih deponija. Međutim, kada smo 22. septembra prošle godine krenuli sa akcijom uklanjanja, videli smo da je njihov broj mnogo veći. Ne postoji naseljeno mesto na području grada, a ima ih 144, u kojem nema bar jedne ili dve divlje deponije. Do sada smo radili 62 nedelje i uklonili 90 deponija, a pred nama je još puno posla. Komunalni otpad odvozi se na regionalnu sanitarnu deponiju „Željkovac” kojom upravlja kompanija „Por, Verner i Veber”, a građevinski i biljni na deponiju u Donjoj Jajini kojom gazduje Direkcija za urbanizam i izgradnju. Na te dve deponije odložili smo 16.000 tona, odnosno oko 30.00 kubnih metara raznog otpada – ističe Stošićeva.

Kada brojni učesnici akcije dođu na neku deponiju, na prvi pogled pomisle da nema više od stotinak kubnih metara, ali onda ona počne da se otvara po dubini, tako da do sada ni na jednoj nije bilo manje od 100 do 150 kubika đubreta. Kako koju očiste, stave tablu sa natpisom da je tu zabranjeno odlaganje smeća i da oni koji se ogreše o zabranu rizikuju da plate kaznu koja se kreće i do 500.00 dinara. Naša sagovornica kaže da se zabrana poštuje, osim u dva slučaja i da se na mestima bivših deponija sada zeleni trava.

Posebno ukazuje na problem otpada od pesticida:

– Ovo je poljoprivredni kraj sa lošim navikama, kada je reč o otpadu od pesticida koji nesavesni poljoprivrednici ostavljaju pored puteva, plastenika, čak i pored izvora i bunara. Pokušaćemo da stvorimo navike kod njih da i taj otpad odlažu na propisan način. Čudni su putevi otpada. Sve što bacimo na zemlju, ponovo dospe na našu trpezu. Svaki otpad ima poluvreme raspada, naročito komunalni. Kad dospe u zemlju, postoje dva puta da nam se vrati. Prvi, preko podzemnih voda dospe u površinske gde žive neke vrste organizama koje konzumiramo, kao što su ribe. Drugi, putem određenih reakcija i razlaganja, u zemljištu se stvaraju neka opasna jedinjenja, kancerogena, koja se vežu za biljku koja ih apsorbuje iz zemlje i preko lanaca ishrane ponovo dospeju kod nas – upozorava naša sagovornica.

Leskovac je jedan od prvih gradova u kojima je zaokružen veliki komunalni sistem – regionalna sanitarna deponija, kakvom malo gradova u Srbiji može da se pohvali, zatim regionalni vodosistem „Barje” koji u narednih pet decenija rešava problem vodosnabdevanja Leskovca i okoline i veliko centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Bogojevcu koje će biti završeno do 2016. godine.