LDP mora ostati pokretač modernizacije društva

Jednu malu izmučenu zemlju treba izvući iz agonije. Pred očima imamo previše nezadovoljstva, previše očaja, želje da se iskoči iz sopstvene kože. Ono što nemamo jeste adekvatan predlog kako obustaviti sunovrat u koji svi zajedno padamo. Vlast nikada nije imala toliku podršku, a ne polazi joj za rukom da okrene istoriju. Zato je obaveza LDP-a i svih drugih društveno odgovornih političkih snagu u Srbiji da pažljivo pogledaju oko sebe i upitaju se: Šta sad?

Isplivati iz problema nagomilanih tokom 25 godina nipošto nije lak zadatak, ali bez jasne strategije i predanog rada on je nemoguć. Jednostavan trik kojim bi nas neko bezbolno izvukao iz košmara ne postoji.

Teško je čoveku u mraku da vidi u kom je pravcu svetlo na kraju tunela. I nama je teško da otkrijemo uzroke našeg zla, tim pre što odgovornost za agoniju Srbije ne počiva samo unutar zemlje, pogotovo ne u ovom trenutku. Mi smo suviše mali i ekonomski nejaki da bismo sebi mogli da priuštimo izolacionizam. Ali evropske integracije Srbije i pojedinih suseda odlažu se u beskraj. To jeste rezultat političkog trenutka u EU, ali je i posledica našeg otpora u prihvatanju evropskih vrednosti. Kakogod, moramo biti svesni da kasnimo, da gubimo vreme koje nemamo, da je beda koja raste generator najgorih zala, nacionalizma i netrpeljivosti.

Zato Srbija, pod bremenom prošlosti i izolovanosti, neće biti u stanju da sprovede evrointegracije bez novog plana ekonomske pomoći i jasnog mesta u evropskoj porodici. Zbog toga komunikacija LDP-a po ovom pitanju mora biti usmerena pre svega na EU adresu.

LDP je od početka bio ledolomac. Treba se setiti da je na dugom i iscrpljujućem putu bilo i pobeda. Jedan trijumf u naporima da postanemo deo savremenog sveta je i ovogodišnja uspešna „Parada ponosa”. Setite se da je baš LDP taj koji je u politički život Srbije uveo temu poštovanja ugroženih manjina. Mi smo prvi šetali Beogradom i nismo ustupali pred nasilnicima. Ali u Srbiji nisu ugrožene samo manjine. Pripadnicima većine su, takođe, uskraćena ljudska prava: prava ljudi da se hrane i odevaju, da uživaju u bazičnim udobnostima civilizacije kao što su struja, voda i grejanje, da školuju decu ili plaćaju lekove. Došlo je vreme za paradu poniženih. Danas je prioritetni zadatak naše slobodarske partije borba protiv društva u kome vladaju siromaštvo i nejednakost, jer ono rađa neslobodu, nasilje, nestabilnost.

S druge strane, LDP mora prihvatiti deo odgovornosti za stanje u kome se Srbija nalazi. Valja priznati da je stranka imala odlične argumente, ali kao da se obraćala preuskom krugu ljudi. Često kao da smo uživali u svom elitizmu, iako toga smo svi svesni ono što nas vezuje nije samo jasan stav o najosetljivijim pitanjima o kojima drugi nemaju hrabrosti da se izjasne, već i želja da nas građani vide kao iskrene borce za njihovu budućnost, kao snagu koja razume ključni značaj društvene stabilnosti i koja ceni život i ljudsko dostojanstvo. Istina je da je naša borba za slobodu, za savremeno i otvoreno društvo prečesto doživljavana kao obraćanje najprogresivnijim segmentima društva po temama koje samo njih zanimaju. Da su naše teme bile ključne dokazuje činjenica da su druge partije, svesne neminovnosti promena, preuzele političke stavove LDP-a, neke načelno i površno, neke čak i u praksi. Izvršivši pozitivan uticaj naša partija je izgubila ekskluzivitet na kome je gradila svoju politiku. Međutim, suština naše politike nije ekskluzivnost, već avangardnost. Bez ledolomca se ne može. LDP mora ostati suštinski pokretač modernizacije društva i mesto za sve one koji bi želeli i mogli da doprinesu da Srbija preokrene sudbinu i postane deo sveta.

Nemamo izbora. Ako nameravamo da opstanemo, predstoji nam utvrđivanje jasnog i fer odnosa prema vlasti i opoziciji. U Srbiji trenutno i vlasti i opoziciji nedostaje sposobnost da zemlju izvuku iz ekonomske krize zbog nedostatka kvalitetnog programa i ljudi koji bi bili sposobni da ga realizuju.

Zato zagovaram da je neophodno pripremiti program za spas Srbije koji bi počivao na sledećim premisama:

– Novi izbori samo bi ubrzali neminovni kolaps, baš kao i rekonstrukcija postojeće vlade.

– Neophodno je da se što pre, do redovnih izbora, oformi nova vlada, u potpunosti oslobođena partijskih kvota i sastavljena od sposobnih ljudi.

– Ako nam je cilj Evropa, onda program vlade mora biti usaglašen s načelima EU, od koje bi trebalo tražiti konkretnu ekonomsku pomoć za njegovu realizaciju, sa jasnim rokovima i zadacima. Tako bi evropska integracija Srbije postala posao u kome bi milioni učestvovali umesto da statiraju.

– Zadatak te vlade treba da budu brze, planirane i temeljne reforme u svim vitalnim segmentima države, sa jasnim pravnim i finansijskim sredstvima, rokovima i jasnom odgovornošću za urađeni posao. Nijedan segment države i društva ne sme biti zapostavljen, da se ne bi ponovilo iskustvo iz dosadašnjih reformi koje su zbog svog parcijalnog pristupa propale ili nisu ni započete.

– Vlada za svoj program mora obezbediti maksimum konsenzusa kroz resorske stručne savete, kroz demokratsku javnu debatu po svakom pitanju i kroz maksimalni međusobni dijalog svih političkih faktora, funkcionalno podređen jednoj jedinoj temi: kako što pre započeti društveni razvoj koji će garantovati bolji životni standard građana Srbije, perspektivu za naredne generacije i mir u regionu zasnovan na međusobnom povezivanju nalik onom na kojem počiva stabilnost Evrope.

– Vlada mora obezbediti da reforme omoguće ekonomski rast, razvoj demokratije, slobodu javne reči, neophodnu decentralizaciju upravljanja zemljom i nestanak korupcije.

– Vlada mora delovati sa saznanjem da su izolovani reformski potezi Srbije osuđeni na propast, te mora delovati u funkciji sveobuhvatnog regionalnog napretka, bez obzira na dodatne napore i dodatne političke potrese.

– Načelo koga bi se ta vlada morala bezrezervno držati jeste da smo pred istinski poslednjom prilikom da Srbija spreči svoj nepovratni pad u siromaštvo i nestabilnost.

Predsednik Liberalno-demokratske partije