Džesi Ovens „pobedio" i Vladimira Klička

Prošle godine, 8. decembra Ron Barkli (jedan od vlasnika hokejaškog kluba Pitsburški pingvini) platio je na „onlajn” aukciji 1.176.667 evra za jednu od četiri zlatne olimpijske medalje koje je na Igrama u Berlinu 1936. godine osvojio američki sprinter Džesi Ovens. Da li je reč o pobedničkoj medalji u trkama na 100 ili 200 metara, štafeti 4 h 100 metara ili skoku udalj ne zna ni novi vlasnik ni prodavac, jer na medaljama u to vreme nisu gravirana ni imena osvajača, ni sporta, ni discipline u kojima su osvojene. To, dakako, znači da bi to mogla da bude bilo čija zlatna medalja osvojena u Berlinu, međutim Ovens je više puta izjavio je je jednu od zlatnih medalja poklonio Vilijamu Robinsonu, koji mu je pomogao da se po povratku iz Berlina uspešno uključi u industriju zabave.

Medalja je prodata kao deo zaostavštine Vilijamsove udovice, a kad bi se znalo, recimo, da je osvojena u skoku udalj u kojem je Afroamerikanac Džesi Ovens pobedio ljubimca Nemačke Luca Longa, od kojeg je Hitler očekivao da dokaže nadmoć Arijevaca, cena bi mogla da dostigne neslućene visine.

Bilo kako bilo, to je do danas olimpijski „suvenir” koji je postigao najvišu cenu na tržištu. Tako je hitronogi Ovens „pobedio” i velikog udarača sa bokserskog ringa Ukrajinca Vladimir Klička, čija je zlatna medalja sa Igara u Atlanti 1996. na aukciji održanoj marta 2012. godine dostigla cenu od tačno milion dolara, odnosno 802.368 evra. Pitanje je, međutim da li bi Kličkovo zlato doseglo takvu cenu da ga je anonimni kupac licitirao za svoju kolekciju. Braća Kličko, Vladimir i Vitalij, osnovali su fondaciju s ciljem da najmlađima u svojoj domovini omoguće što bolje uslove za bavljenje sportom, a za dobrotvornu aukciju izdvojili su dosta predmeta među kojima i Vladimirovo olimpijsko zlato osvojeno na prvom samostalnom nastupu Ukrajine na olimpijskim igrama. I danas nepoznati dobrotvor se rešio svih rivala zaokruživši odmah sumu na milion dolara…

Tako je Kličkovo zlato srušilo s trona dotad najskuplji olimpijski „suvrenir” koji je cenom od 690.842 evra vladao tek nepunih mesec dana. Aprila 2012. tu sumu izdvojila je Fondacija Stavrosa Niarhosa, grčkog brodovlasnika, na aukciji u „Kristiju” 100 dana pre početka Igara u Londonu, za pobednički pehar na prvom olimpijskom maratonu u Atini 1896. godine. Grčki kralj Đorđe predao ga je legendarnom Spiridonu Luisu (ovom činu prisustvovao je i srpski kralj Aleksandar Obrenović), a pehar poznat kao „Brelov srebrni pehar” svo vreme bio je u vlasništvu naslednika prvog olimpijskog šampiona u maratonu. Pehar je dizajnirao Francuz Mišel Brel, prijatelj osnivača modernog olimpijskog pokreta Pjera de Kubertena, a njegova je bila i ideja da se organizuje trka od Maratonskog polja do Atine, iako na drevnim olimpijskim igrama ova disciplina nije postojala.

Od prošle godine pehar krasi vitrine muzeja „Akropolj” u Atini.

Zasad najskuplje olimpijsko takmičenje, ne samo zato što je s njega naviše rekvizita stiglo do aukcijskih kuća, održano je na Zimskim olimpijskim igrama u Lejk Plesidu 1980. godine. Donelo je ukupno 1.429.012 evra za pet „stavki” i svih pet su na listi 10 najskupljih olimpijskih „suvenira”.

Na četvrtom mestu je dres Majka Eruziona, strelca pobednonosnog gola (4:3) za SAD u borbi za zlato protiv „nepobedive” ekipe SSSR. Meč je nazvan „Čudo na ledu” jer su Sovjeti bili četvorostruki uzastopni šampioni i jer su desetak dana pre početka olimpijskog turnira savladali SAD sa 10:3, a za beli dres 23. februara 2013. neko je izdvojio 527.369 dolara!

Sedmo mesto na „TOP 10” listi pripada zlatnoj medalji Marka Velsa koja je novembra 2010. postigla cenu od 249.367 evra, osmo mesto zauzima plavi Eruzionov dres u kojem je igrao protiv Finske na poslednjem meču na turniru (dva dana posle meča sa SSSR u finalnoj grupi) zaradio je 230.188 evra, a deveto mesto dele njegov štap (tak) i zlatna medalja marka Paveliča koji su plaćeni po 210.994 evra…

Ispred njih, na petom mestu na listi, je olimpijski „novčić” iz Pekinga 2008. jedini od 29 napravljenih, koji je bio dostupan i američkom tržištu (Aukcijska galerija „Heritidž”). On je plaćen 461.417 evra, a cena je razumna pošto je „novčić” napravljen od 10 kilograma zlata.

Šesto mesto zauzima najskuplja olimpijska baklja. Jedna od ukupno 22 olimpijske baklje za Helsinki 1952. načinjena od čistog srebra postigla je cenu od 288.930 evra, a na 10. mestu zasad je baklja sa Zimskih igara u Grenoblu 1968. koja je prodavcu donela 198.627 evra. Tajna visoke cene, s obzirom da nije načinjena od plemenitih metala, je u činjenici da su organizatori Igara napravili samo 33 baklje a da mnoge nisu sačuvane.

Ž. B.