Država plaća štetu pritvorenicima zbog štrajka

U Srbiji trenutno ima oko 1.800 pritvorenika u različitim fazama krivičnog postupka – od istrage do kraja glavnog pretresa. Mnogi od njih su okrivljeni za teška krivična dela ali ima i onih kojima se na teret stavljaju dela za koja bi mogli da odgovaraju sa slobode tako da svaki od njih ima pravo da traži od suda da preispita da li postoje razlozi za pritvor. U ovom trenutku ne može se reći koliko je njih u pritvoru, a da za to nema osnova, no svi čekaju da se okonča štrajk advokata. Ne mogu na slobodu dok se oni ne vrate na posao.

Protestujući zbog stalnih odlaganja suđenja uzrokovanih advokatskim štrajkom, 64 pritvorenika Okružnog zatvora u Beogradu pozvalo je ombudsmana Sašu Jankovića da zaštiti njihova prava. U osam pisama oni su obrazložili svoje probleme zbog neodržanih suđenja, tvrdeći da bi mnogima pritvor već bio ukinut da nema obustave rada advokata. Janković nije još ništa preduzeo, osim što je razgovarao sa predstavnicima Advokatske komore Srbije (AKS), dok je u izjavi za „Politiku” rekao da očekuje da mu „odgovori uskoro budu dostavljeni”.

Borivoje Borović, osnivač Advokatske krivične unije (AKU) čiji su članovi bili među prvima koji su ukazali na kršenje prava pritvorenika, kazao je za naš list da izgleda da su prava advokata na obustavu rada iznad prava pritvorenika.

– Ova situacija što pre treba da se okonča, a ustupke mora da napravi i Ministarstvo pravde i predstavnici advokature – naveo je Borović.

Prava pritvorenih osoba su prioritet i po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Prioritet su i suđenje u razumnom roku i pravo na pravično suđenje. Advokatska krivična unija se povodom toga oglašavala i uputila dopis AKS da preispita svoj stav o aktuelnim pritvorskim predmetima.

– Imam veliki broj klijenata koji su u pritvoru. Oni neće štrajkovati glađu da se ne bi stekao utisak da sam ih ja na to nagovorio. Neki su čak hteli da dovedu advokate iz Crne Gore kako bi im pritvor bio ukinut. Ovim poslom bavim se 30 godina i prvi put sam u situaciji da kršim ljudska prava i slobode svojih klijenata – rekao je beogradski advokat.

Nasuprot Boroviću, predsednik AKS Dragoljub Đorđević kaže da je određen minimum rada advokata koji „garantuje određena ljudska prava”.

– Podsećam da je ovo uputstvo Advokatske komore Srbije o protestu advokata stavljeno van snage odlukom Vlade Republike Srbije. Nezavisno od toga, naglašavam da postoji mogućnost pisanja žalbi na rešenja o određivanju produžavanja pritvora, a posle čega krivično veće odlučuje o njima. Postoji zakonska provera osnovanosti za određivanje ili produžavanje pritvora, bez obzira na to da li se održavaju suđenja ili ne. Isto tako za određivanje ili produžavanje pritvora nije od uticaja činjenično stanje koje se razmatra na suđenjima, već postoje opšti uslovi utvrđeni Zakonikom o krivičnom postupku za određivanje pritvora. Odluka o pritvoru apsolutno ne zavisi od branioca, koji i inače u svakom trenutku može pružiti pomoć svom klijentu. Najvažnija je napomena da je odluka o pritvoru odluka veća suda, bez obzira na prisustvo branioca – objasnio je Đorđević.

Ipak, ostaje zabrinutost da su neki pritvorenici proveli iza rešetaka više vremena zbog obustave rada advokata. Suđenja se odlažu i svi krivični postupci su dodatno usporeni, pa pritvorenici s pravom traže zaštitu svojih prava, mnogi će imati osnova da traže i naknadu štete.

– Ova situacija je presedan u istoriji našeg pravosuđa. Nikada nismo imali tako uporan i dugačak protest advokata sa obustavom rada. Mislim da su njihovi zahtevi opravdani, ali da treba naći onaj minimum procesa rada koji će obezbediti zaštitu ljudskih prava pritvorenika – kazao je dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda u penziji.

On smatra da je još preuranjeno da se govori o naknadi štete, jer se ne zna koliko je pritvorenika neosnovano iza rešetaka, ali ukazuje na opasnost da se mnogi pritvori sada, zbog odugovlačenja, pretvore u kaznu, čime se krši pretpostavka nevinosti, jer niko nije kriv dok se to u postupku pred sudom ne dokaže.

– Smatram da se krivica za nastalu štetu može tražiti i na strani države i na strani advokata. U toj „sprezi” treba tragati za odgovornošću. Advokati jesu u pravu, ali moraju da pronađu meru, da naprave kompromis i odrede granicu minimuma rada tako da ne budu ugrožena ljudska prava pritvorenika. Ako im ne pružaju pravnu pomoć, onda mogu da budu odgovorni za štetu koju trpe pritvorenici – naveo je Zoran Ivošević.

On je podsetio da je pritvor samo mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i da ne sme da traje duže nego što je to neophodno. Svaki pritvorenik kome je pritvor trajao duže zbog protesta advokata – imaće pravo da traži naknadu štete.

– Da li je pritvor trajao duže, kao i da li ima osnova za naknadu štete – o tome tek treba da odlučuju sudovi. Videćemo koliko će se parničnih postupaka voditi za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog dužeg pritvora usled protesta advokata – rekao je dr Ivošević.