Da li je prošao medeni mesec Beograda i Vašingtona

Težim optužbama na račun Amerike koje ovih dana stižu iz Vlade Srbije ne bi se mogao „pohvaliti” ni Vojislav Koštunica, nekadašnji premijer Srbije koji je bio osvedočeni kritičar Zapada. O pritiscima Vašingtona na Beograd s ciljem uticanja na našu spoljnu politiku, ili unutrašnju političku situaciju u Srbiji, dosad se moglo čuti samo u nezvaničnim razgovorima u diplomatsko-političkoj čaršiji. Ali ovako otvorenu prozivku na račun SAD, kakvu je izrekao ministar Aleksandar Vulin, malo je ko očekivao. Puštanje Vojislava Šešelja iz pritvora Haškog tribunala okarakterisao je kao pokušaj Amerike da destabilizuje Srbiju.

„Haški tribunal kontrolišu SAD i SAD su ga pustile – SAD prošli put nisu htele da ga puste –SAD kroz kroz njegova usta sada govore da će rušiti vladu”, rekao je Vulin komentarišući dolazak lidera radikala. Uz to je premijeru poručio da je „možda vreme da razmisli o prioritetima spoljne politike”.

Logično, novinare je juče zanimalo da li je Vulin razgovarao sa Vučićem o promeni spoljnopolitičkog kursa Srbije. Odgovorio je da za to još nije imao priliku, ali i da ne odustaje od predloga. Pojasnio je i da je takav njegov stav „jednostavna reakcija na sve što se dešava ovih dana”, a što on ne vidi ni kao slučajno, ni kao dobronamerno.

Iako se premijer nije upuštao u komentarisanje ovih stavova, mnogima je upala u oči jedna njegova prekjučerašnja opaska. Upitan kako komentariše to što pojedine televizije iz minuta u minut prate dolazak lidera radikala u zemlju, Vučić je upitao „Čija je to televizija”, a kad je dobio odgovor „američka” samo je slegnuo ramenima, da bi na pitanje izveštača televizije N1 šta je značilo njegovo pitanje rekao da je to prosto pitanje, te da toj televiziji želi uspešan rad i da, inače, podržava američke investicije u Srbiju.

Sam Šešelj juče je negirao da ga je Hag pustio na privremenu slobodu kako bi SAD preko njega destabilizovale Vladu Srbije. On misli da premijer preko Vulina plasira da mu „Amerikanci rade o glavi”. Šešelj je, kako prenosi Beta, rekao i da mu nije poznato, ali da je moguće, da Amerikanci pripremaju „političku egzekuciju” premijera, ali da on s tim nema nikakve veze. Svi oni koje su upravo Amerikanci doveli na vlast „sada kukaju”, rekao je Šešelj.

I naši sagovornici sociolog Jovo Bakić i analitičar Dragomir Anđelković odbacuju mogućnost bilo kakvog dogovora između Šešelja i Amerikanaca, ali su uvereni da njegovo puštanje i te kako ima veze sa Vašingtonom.

„U Haškom tribunalu se ništa ne dešava zato što je to neka ozbiljna pravosudna institucija koja radi po nekim višim načelima. Da su oni bili humani, pustili bi Šešelja pre pet godina. Ali to ne znači da je to neki ’dil’ između američke administracije i Šešelja, nego se samo interesi poklapaju”, ocenjuje Bakić i dodaje da je Haški tribunal osnovan sa idejom pritiska na ondašnju vlast u Srbiji i ponašanje suda pokazuje da su na slobodu pušteni oni ljudi koji su imali veze sa američkom politikom i tamošnjim političarima, poput Momčila Perišića, Franka Simatovića, Jovice Stanišića, Ante Gotovine, Ramuša Haradinaja.

„To su sve ljudi za koje se znalo da imaju solidne veze sa SAD, koji su nekada bili bliski SAD i njihovim planovima na Balkanu ili su pak bili zgodni za instrumentalizaciju u američkoj spoljnoj politici, ljudi koje je lako ucenjivati”, smatra Bakić.

Anđelković je mišljenja da su Šešelja poslali ovamo da bi skinuli rizik da umre u Hagu, „ali i svesni da u ovom momentu on može da otpočne procese koji mogu da ugroze vladu. Tako ga oni instrumentalizuju”.

Puštanje lidera radikala iz haškog pritvora možda jeste prelilo čašu u Beogradu, ali bi ipak trebalo podsetiti da je takvih „koškanja” na relaciji Brisel –  američka ambasada – Vlada Srbije bilo i pre Šešeljevog dolaska. Sredinom oktobra, posle utakmice Srbija – Albanija, koja je prekinuta albanskom provokacijom, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je potvrdio medijske napise po kojima su diplomate iz EU vršile pritisak da se albanski navijači koje su srpski organi hteli da zadrže na aerodromu puste na stadion, iako nisu imali karte. Time je praktično demantovao Majkla Davenporta, šefa Delegacije EU u Srbiji, koji je rekao kako „nema svrhe da komentarišem izmišljotine u medijima”.

U intervju našem listu pre nekoliko dana američki ambasador Majkl Kirbi je otvoreno govorio o svojim sastancima i odlascima na imanje Miroslava Miškovića.

„On (Mišković) nije osuđen ni za šta”, konstatovao je američki ambasador, a na opasku da je reč o čoveku optuženom za zloupotrebu službenog položaja i poresku utaju, Kirbi je odgovorio: „Mnogi ljudi su za mnoge stvari optuženi. Za ministra unutrašnjih poslova su govorili da je plagirao svoju doktorsku disertaciju, a ja sam se sastajao s njim. Da li sam pogrešio što sam se sastajao s njim, zbog toga što je optužen za nešto? Ovde imate pravosudni sistem i postoje procesi. Što se tiče Miškovića, on je vlasnik hotela koji ima američki brend ’Kraun Plaza’ i pri tome je značajan poljoprivredni proizvođač. ’Delta agrar’ je, mislim, najveći proizvođač jabuka u Srbiji.”

Ova Kirbijeva izjava nije ostala bez reakcije u Vladi Srbije. Uz opasku da se ni on, ni premijer ne plaše Miškovića, ministar pravde Nikola Selaković je zapitao i šta su ambasadori radili na Miškovićevoj zabavi.

„Gde ste videli da osoba koja je osumnjičena za organizovani kriminal organizuje prijeme na svom imanju, na kojima prisustvuje određeni broj ambasadora uticajnih zemalja”, rekao je Selaković i upitao da li oni dolaze na njegovu (Miškovićevu) berbu jabuka, te zaključio da sve to nije „splet slučajnih okolnosti”.

Kako je došlo do ovakvog sleda događaja ako smo samo pre nekoliko meseci imali izjave u kojima je američki ambasador označavan kao veliki prijatelj Srbije?

Prema Bakićevom mišljenju, reč je o igrama uslovljenim ukrajinskom krizom.

„To je pritisak od strane SAD da se u ukrajinskoj krizi zauzme stav koji bi bio usklađen sa politikom SAD. I pored svega što se iz vlade čuje, ne očekujem neku naročitu promenu spoljnopolitičkog kursa Srbije jer je to suviše ozbiljna tema da bi se mogla menjati na svaku godinu-dve”, smatra Bakić i dodaje da je vlada do sada imala relativno promišljen stav kada je spoljna politika u pitanju, jer bi izbor jedne strane u ukrajinskoj krizi bio samoubilački potez.

„Radi se o tome da SAD na Srbiju i na naš region gledaju kao na deo svog okupacionog dvorišta i polaze od toga da je njihova reč ovde neka vrsta zakona”, kaže Anđelković dodajući da su sa Zapada spremni da dopuste ovdašnjim vladama izvestan manevarski prostor, ali samo na način da ih on ozbiljno ne ugrozi.

„Iz tog ugla su gledali i na našu izbalansiranu spoljnu politiku, uspostavljanje veza sa Rusijom. Pokazalo se da je Beograd u tome mnogo dalje otišao, da se ne radi o nekoj vrsti simuliranja balansiranja već iskrenom uspostavljanju strateškog partnerstva sa Moskovom. Poseta Putina, pompezan doček, organizovanje vojne parade verovatno su prepunili čašu američkog strpljenja”, objašnjava Anđelković zaključujući da je medeni mesec između vlade i Zapada prošao – zbog čega počinje jedna široka akcija slabljenja vlade.