RT kao klon Si-En-Ena

„Televizija RT, ranije poznata kao Raša tudej, emituje loše vesti o neprijateljima Rusije, a dobre o njenim saveznicima”, ocenio je pre nekoliko dana „Njujork tajms”. Informacija poprilično odgovara realnom stanju, ali se izostavlja možda ključni detalj – da je RT nastao kao imitacija najmoćnije američke televizijske mreže Si-En-En. Učenje o ovoj televiziji kao simbolu afektivnog, angažovanog izveštavanja već je postalo opšte mesto na svetskim katedrama za žurnalistiku. Pakovanje najkomplikovanijih globalnih događanja u pojednostavljenu crno-belu matricu u kojoj se dobri momci bore protiv loših u teoriji je nazvano „efektom Si-En-Ena”. Računa se na manir gledališta da uglavnom ne preispituje kontekst i pozadinu vesti, dok laka forma samo povećava domet površnog i pojednostavljenog novinarstva. Stratezi u Kremlju, koji ideološki i finansijski stoji iza projekta RT, nisu odmah shvatili da za efikasnu medijsku politiku nema potrebe za „izmišljanjem rupe na saksiji” jer je dovoljno da samo prepišu već osmišljen koncept. Iznenađuju stoga bes i gorčina koje na Zapadu izaziva uspeh projekta RT, koji u suštini nije ništa drugo nego klon Si-En-Ena.

„Raša tudej namenjena je mnogobrojnoj zapadnoj publici koja želi da veruje da su ljudska prava varka i da je demokratija privid. Poverujte u to i zapitaćete se: Kakvo pravo onda mi imamo da kritikujemo Putina? On je makar na svoj način iskren”, piše londonski „Gardijan”, ukazujući na najopasniji efekat koji proizvodi RT.

O zapanjujućem dometu ovog medija kod gledalaca na Zapadu najbolje govori statistika: samo u Vašingtonu gledanost RT je 13 puta veća nego nemačkog servisa za inostranstvo Dojče vele, ruske vesti redovno prati najmanje dva miliona Britanaca, a prošle godine RT je oborio rekord na „Jutjubu” kao prva televizija s više od milijardu pregleda.

RT i Si-En-En spaja još jedna, nimalo zanemarljiva, kopča. Verovatno najprepoznatljivije TV lice na planeti Lari King, posle angažmana na američkom gigantu, postao je trofej RT. S „bagažom” od 25 godina impresivne karijere na Si-En-Enu, tokom koje je intervjuisao ljude koji su odredili kurs savremenog sveta, dolazak Larija Kinga na rusku televiziju znači mnogo više od pukog preotimanja TV identiteta. On je medijska inkarnacija kraja jednog modela u međunarodnim odnosima, kada je svet počeo nezadrživo da se menja i da se udaljava od unipolarne matrice američke dominacije, neprikosnovene od završetka hladnog rata. „Najpoznatiji američki TV novinar je dezertirao i prešao kod Rusa”, ocenjuje londonski „Tajms”.

Moto „Fajnenšel tajmsa” da „globalno novinarstvo visokog kvaliteta zahteva investicije” mogao bi, uz ogradu kada je reč o kvalitetu, da se primeni i na RT i Si-En-En. Procenjuje se da je ruska vlada od 2005. više nego udesetostručila budžet RT (od 30 miliona dolara do najmanje 300 miliona), iz kojeg se namiruju plate za oko 2.500 zaposlenih širom sveta. Kako za „Špigl” ocenjuje portparolka ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, vlada u Moskvi ovaj novac doživljava kao „dobru investiciju”.

A kako i ne bi, kada je RT uspeo ono što nije mogla ni teška sovjetska i potom ruska propagandna mašinerija. Za relativno kratko vreme ne samo da se nametnula kao globalni predvodnik kritike Zapada, već je i kod dela građana Evrope i Amerike pokrenula mehanizam nesigurnosti u sopstvenu izuzetnost.

Da bi projekat RT uspešno poslužio svrsi, ključno je ime glavne urednice programa na engleskom jeziku Margarite Simonjan, koju je 2005. na taj položaj postavio Vladimir Putin. Premda je u tom trenutku imala 25 godina (prosečna starost svih urednika na RT je manja od 30), Simonjanova i njen tim napravili su čudo. Po sopstvenom priznanju, njena misija je da predupredi ponavljanje scenarija iz avgusta 2008, kada je Rusija u konfliktu s Gruzijom zapravo izgubila medijski rat. Ruski tenkovi su krenuli na jug Kavkaza i zaustavili se u blizini gruzijske prestonice Tbilsija, a tadašnji predsednik Mihail Sakašvili (koji već neko vreme živi u udobnom egzilu u Njujorku) pojavio se pred kamerama i osudio rusku agresiju. Si-En-En je emitovao prizore razorenih gradova optužujući Ruse za razaranja, a RT danas tvrdi da su snimci krivotvoreni i da u stvari prikazuju ruševine iz Južne Osetije posle gruzijskog napada.

„Ne postoji objektivnost”, kaže Margarita Simonjan. „Samo približavanje istini sa što je moguće više različitih adresa.”

I RT i Si-En-En se ovih dana susreću s realnim problemima koji bi mogli da ometu njihovo opojno dejstvo. Američka televizija najavila je da će se do kraja godine povući s tržišta u Rusiji, revoltirana zakonom koji propisuje da mediji u stranom vlasništvu koji rade na ruskoj teritoriji moraju da svedu udeo neruskog kapitala na 20 posto. U aktu koju je potpisao Putin, Si-En-En prepoznaje direktan atak na svoje interese ali i pravo Rusa da čuju priču suprotnu dogmama Kremlja. U isto vreme, RT je na meti britanskog regulatornog tela Ofkom, koje joj spočitava pristrasnost u izveštavanju o događajima u Ukrajini. Ovo telo je saopštilo da razume želju RT da prikazuje „vesti iz ruske perspektive”, ali podvlači da svi medijski izveštaji moraju da budu nepristrasni, „naročito u slučaju politički kontroverznih pitanja”.