Evropu guši nuklearni otpad

Na pla­ne­tar­nom atom­skom „te­re­nu” do­ga­đa­ji se ubr­za­va­ju. Pre­go­vo­ri me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i Te­he­ra­na o iran­skom nu­kle­ar­nom pro­gra­mu ula­ze u fi­niš – rok za za­vr­še­tak je 24. no­vem­bar. Po­ma­ka ima ali i da­lje je ne­iz­ve­sno da li će sve bi­ti okon­ča­no do­go­vo­rom ko­ji bi dao ze­le­no sve­tlo Ira­nu da ko­ri­sti u mi­ro­lju­bi­ve svr­he atom­sku ener­gi­ju (pod me­đu­na­rod­nom kon­tro­lom) a isto­vre­me­no bi omo­gu­ćio uki­da­nje me­đu­na­rod­nih sank­ci­ja Te­he­ra­nu. A reč je o eko­nom­skoj blo­ka­di ko­ja Iran ko­šta go­di­šnje pa­pre­nih 80 mi­li­jar­di do­la­ra.

Go­to­vo isto­vre­me­no sti­gla je vest da su Mo­skva i Te­he­ran pot­pi­sa­li uno­sne ugo­vo­re o iz­grad­nji ru­skih atom­skih re­ak­to­ra u Ira­nu. Pre­ma slo­vu ugo­vo­ra Ru­si­ja će do­bi­ti pri­li­ku da iz­gra­di ukup­no osam no­vih atom­skih re­ak­to­ra u Ira­nu. Vred­nost ugo­vo­re­nog po­sla ni­je obe­lo­da­nje­na.

Iran ima, ina­če, ve­o­ma am­bi­ci­o­zan pro­gram u ko­ri­šće­nju atom­ske ener­gi­je. Na­red­nih go­di­na Te­he­ran že­li da iz­gra­di čak 20 nu­kle­ar­ki či­ja sna­ga bi iz­no­sti­la 20 hi­lja­da me­ga­va­ta.

Ve­o­ma za­ni­mljiv je go­di­šnji iz­ve­štaj Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za ener­gi­ju (IEA) o glo­bal­nim ener­get­skim per­spek­ti­va­ma. U nje­mu se , iz­me­đu osta­log, ka­že da će od da­na­šnjih 434 nu­kle­ar­nih re­ak­to­ra na sve­tu do 2040. go­di­ne go­to­vo po­lo­vi­na – oko 200 – bi­ti za­tvo­re­na. Tro­ško­vi od­la­ska ovih nu­ke­lar­ki u sta­ro gvo­žđe iz­no­si­će 100 mi­li­jar­di ame­rič­kih do­la­ra.  

                                                                     +  +  +  +

Evropa će za četvrt veka na svom tlu imati 176 tona nuklearnog otpada, nastalog radom preko 180 aktivnih atomskih centrala na tlu briselske familije (u Francuskoj 58, Rusiji 33, u Velikoj Britaniji 16, u Švedskoj 10, Nemačkoj devet, Belgiji i Španiji po sedam, Češkoj šest, Švajcarskoj pet...). Bezbedno skladištenje tog opasnog materijala biće za Evropu „problem nad problemima”.

Istovremeno, u bici da se što pre oslobodi zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, EU danas ulaže basnoslovne sume u razvoj alternativnih izvora energije, zanemarujući pri tom stare račune koji pristižu. Naime, od 434 nuklearna reaktora širom sveta, gotovo polovina će do 2040. godine biti „za raspis”, među njima veliki broj u Evropi. Trošak zatvaranja tih atomskih elektrana i bezbednog raščišćavanja lokacija na kojima su stajale iznosiće 100 milijardi američkih dolara. Tu procenu iznela je krajem prošle sedmice Međunarodna agencija za energiju (IEA) u izveštaju o globalnim energetskim perspektivama za 2015. godinu.

U vremenu kada tražnja električne energije širom sveta nezadrživo raste (IEA procenjuje da će 2040. godine biti za 40 odsto veća nego danas), a rezerve nafte i gasa se neumitno smanjuju, oslonac na nuklearnu energiju mnogima ipak više nije primamljiv kao ranije. Od havarije nuklearnog reaktora „Fukušima” 2011. broj aktivnih atomskih centrala osetno je smanjen. U julu 2013. godine 427 nuklearki aktivno je proizvodilo struju širom sveta, dok je ovog jula njihov broj snižen je na 388, navodi IAE.

U međuvremenu, u poslednjih 40 godina zauvek je u staro gvožđe otišlo tek 10 nuklearnih elektrana.

Sve ubrzanije isključivanje atomskih elektrana iz proizvodnje otvara period velike neizvesnosti, smatra IAE.

„Otkako je pre 60 godina prva nuklearka počela da proizvodi električnu energiju, nijedna zemlja još nije otvorila trajno skladište za odlaganje visokotoksičnog otpada”, navodi je Fatih Birol, glavni ekonomista Međunarodne agencije za energiju u izjavi za londonski „Fajnenšel tajms”. Inače, aktivni nuklearni reaktori širom sveta u pogonu od 1971. godine, proizvešće do 2040. godine 705 tona radioaktivnog otpada.

U jeku grozničavih ulaganja država u nove izvore energije, rafinerije, terminalske luke, gasovode, naftovode i drugo, basnoslovni trošak koji povlači neumitno zatvaranje zastarelih nuklearki malo kome je u prvom planu. IAE predviđa da će svet u razvoj energetike do 2035. godine izdvojiti oko 40 biliona dolara – od toga više od polovine na zamenu dotrajalih elektrana i presahlih naftonosnih polja. Za razliku od hidro i termoelektrana, nuklearke stare na drugačiji način. Katanac na atomsku elektranu ne može da stavi bilo ko: IAE upozorava da svet nema dovoljno stručnjaka za taj posao.

Što se tiče lokacija za večno i bezbedno pohranjivanje radioaktivnog otpada, na primer u Evropi, to je tek otvorena tema.

Ipak, trend gašenja nuklearki ipak nije jednoličan: Kina i Velika Britanija su, naime, proletos potpisale potpisale dugoročni sporazum o saradnji u vezi s izgradnjom nuklearnih reaktora na Ostrvu do 2020. godine.