Opet Nemac na čelu Rumunije

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Minule nedelje Rumuniju je zadesio skoro neverovatni politički zemljotres sa zaista dalekosežnim posledicama. Kandidat koalicije desnog centra (liberala i demokrata, koji su smatrani za „otpisane”) rumunski Nemac Klaus Verner Johanis, sa osvojenih 55 odsto glasova, doslovno je deklasirao velikog favorita na predsedničkim izborima, premijera levog centra Viktora Viorela Pontu, kome je pošlo za rukom da dobije glas svega 45 odsto glasova biračkog tela. I sve to nakon što je u prvom krugu izbora premijer Ponta imao veliku prednost od 10 odsto (40 : 30).

Politički analitičari ocenjuju da je retko neko u svetu, a posebno u rumunskim prilikama, uspevao da nadoknadi toliko zaostajanje i da „bitku” reši u svoju korist sa čak sa 25 odsto novostečenih poena.

Ovde se to objašnjava situacijom nastalom u Rumuniji nakon 25 postrevolucionarnih godina u kojima je politička klasa ispoljila potpunu sterilnost. Vlade i parlamenti su se smenjivali, ali su stvari u zemlji ostajale iste, rovite i bez nekog rezonog rešenja. Posebno u pogledu sveopšte korupcije koja je duboko nagrizla sve pore rumunskog društva. Nastala je nemoć. Ljudi su dizali ruke od svega. Oni najsposobniji bežali su od politike.

U takvoj situaciji našli su se neki koji su se setili relativno nedavne rumunske prošlosti sa sličnim osobinama, kada su sredinom 19. veka na čelo zemlje, tačnije na kraljevski tron, dovedeni nemački prinčevi iz roda Hoencolerna, koji su sa sobom doneli poredak, zakone, prilježnost, poštenje i ugled u vođenju državnih poslova. Kraljevi Karol Prvi, a potom Ferdinand (tast Aleksandra Karađorđevića) ostavili su utisak krajnje ozbiljnosti u vođenju zemlje, tako da se u narodu uvrežilo osećanje da je sa „Nemcima bilo dobro” i da se od njih treba učiti.

I tako je pre svega dve-tri godine na rumunsku nacionalnu političku scenu iz unutrašnjosti izvučen jedan Nemac, tačnije Sas, uspešni gradonačelnik transilvanijskog gradića Sibija Klaus Johanis i prezentiran javnosti kao čovek koji može da zavede red u zemlji „na nemački način”. U toku burne predizborne kampanje bila je izdata specijalna brošura sa uporednim likovima dva „rumunska Nemca” – kralja Karola Prvog i gradonačelnika Johanisa. Sugestija je bila više nego očigledna.

Rumuni su to shvatili i dali ogromno poverenje malorečivom, ali odlučnom Johanisu sa masovnom porukom da se izdigne iznad „korumpirane političke klase”, da „sredi stvari” i otvori novo poglavlje.

Rezimirajući ono što se desilo, Johanis je posle svog izbora za novog šefa države odmah rekao da se „sada sve menja” i onako suvim „nemačkim tonom” poručio parlamentu i vladi da već koliko sutra urade to i to. „Ja sam slobodan i ni od koga ne zavisim, tako da ću biti predsednik svih Rumuna.” Drugim rečima, on neće voditi neku stranačku politiku kao njegovi prethodnici.

Johanisova pobeda će, kako ocenjuju ovdašnji analitičari, dovesti do opšte promene „političkog stila i ponašanja” u Rumuniji. Posebno u pogledu davanja pune slobode i nezavisnosti sudstvu, da ono deluje samostalno i bez mešanja političkog faktora. Čega ranije nije bilo.

U pogledu spoljnopolitičkog kursa, koji se nalazi u predsednikovoj nadležnosti, za Johanisa se veli da je „još sirov”, ali da su njegove najave sasvim jasne: potpuno oslanjanje na strateško partnerstvo sa SAD i vernost pripadnosti NATO-u i EU „na duge staze”. I njegov suparnik Ponta je isto govorio, samo sa jednim dodatkom, da Rumunija treba da bude „pragmatičnija”, to jest da koristi i druge mogućnosti, uključujući i spoj sa kineskim tržištem. Taj Pontin „dodatak” je ovde tumačen kao izlaženje iz zadatih okvira.

U prve sate posle zatvaranja birališta, kada se ubedio kako stoje stvari, premijer Ponta je izjavio da „narod nikada ne greši”, priznao je poraz i čestitao pobedniku. Ujedno je izjavio da neće podnositi ostavku na dužnost premijera, što znači da će se ponovo postavljati pitanje kohabitacije dvaju glavnih rumunskih palata – vladine palate „Viktorija” i one predsedničke „Kotročenj”. Ta je kohabitacija donosila velike glavobolje tokom desetogodišnje vladavine sada odlazećeg i samovoljnog predsednika Trajana Baseskua.

Johanis je naročito trijumfovao u Transilvaniji, višeetničkoj istorijskoj rumunskoj pokrajini. Sada se govori o pojavi nove opasne podele u Rumuniji – na Transilvance i „ostale Rumune”. Postoji pokret u pravcu neke autonomije Transilvanije, koja je razvijenija od ostalih delova zemlje i u kojoj vlada nezadovoljstvo time što „sve zavisi od Bukurešta”. Do 1918. Transilvanija se nalazila u sastavu Austrougarske.

Jedan od glavnih postizbornih zaključaka, koji se ovde sada izvlače, jeste da se pokazalo da pobeđuje onaj koji ume bolje da barata sa takvom novom silom kao što je internet. Johanisove pristalice su bile mnogo veštije i efikasnije. Veli se još i to da nije pobedio Johanis, već da je izgubio samouvereni Ponta.

Milan Petrović

----------------------------------

Bez posebnog senzibiliteta prema Srbiji

Što se tiče Johanisovih odnosa prema susednoj Srbiji, u Rumuniji vlada mišljenje da se od njega ne treba očekivati neki posebni senzibilitet koji Rumuni imaju i gaje prema zajedničkoj istorijskoj sudbini sa Srbima. Pri tome se posebno misli na pitanje priznavanja Kosova.

----------------------------------

Pontina prljava kampanja pomogla Joanisu

Izborni rezultat su umnogome opredelili glasovi rumunske dijaspore koja se procenjuje na oko četiri miliona ljudi. U prvom krugu održanom 2. novembra veliki broj Rumuna nastanjenih van granica zemlje nije mogao da glasa zbog velikih gužvi u ambasadama. Brojnost članova dijaspore voljnih da glasaju se udvostručila između dva kruga izbora, a redovi potencijalnih glasača su bili uobičajena slika ispred rumunskih diplomatskih predstavništava u evropskim prestonicama.

„Odustala sam posle devet sati i deset minuta čekanja”, kaže za „Njujork tajms” Rumunka nastanjena u Parizu.

Revoltirani odnosom prem dijaspori hiljade Rumuna su izašle na ulice Bukurešta noseći u znak protest transparente sa natpisima „Pustite ih da glasaju!”.

Još jedan faktor koji je prema mišljenju analitičara uticao na pobedu Klausa Joanisa je bila predizborna kampanja. Sam Joanis je celu kampanju vodio bez nekog preteranog elana, ali je mnogo više koristi imao od prljave kampanje Viktora Ponte, koja mu se na kraju vratila kao bumerang.

D. V.