Mrlja u Federerovoj kolekciji

Rodžera Federera mnogi smatraju najboljim teniserom svih vremena. Apsolutni rekorder je ne samo po broju titula, nego i po broju godina u kojima je proglašavan za najkorektnijeg u belom sportu. Među ostalim pominjanim vrlinama je i podatak da je Švajcarac u karijeri predao samo tri meča – ni jedan u toku igre – a odigrao više od 1.200. Paradoks je, međutim, da je njegova poslednja predaja – uoči finala koje je u Londonu trebalo da igra sa Novakom Đokovićem – ostavila dublji trag od stotina drugih predaje, kao jedna od najneprijatnijih. Za njega, za svet tenisa i – direktno – za londonske organizatore i ostale učesnike u globalnoj zaradi od sporta.

Gubitak Britanaca zbog otkazanog finala meri se milionima funti samo od prodaje ulaznica, čije će troškove delimično da nadoknade gledaocima, kako je najavljeno, u roku od 48 sati. Mnogo je veći gubitak od prava televizijskih prenosa meča prvog i drugog na svetu, meča između najboljeg i najbogatijeg, onog u čije mečeve ulažu najmoćniji zapadni sponzori.

Londonski organizatori su sa velikim optimizmom najavljivali da će se boriti da i u narednom periodu zadrže ulogu domaćina završnog okršaja osmorice najboljih. Važan adut su im bili uspesi Endija Mareja, tenisera koji je prošlogodišnjim osvajanjem Vimbldona vratio dostojanstvo kolevci tenisa. Škot im je, međutim, brzo pokvario planove. Najpre ubedljivim porazom od Japanca Nišikorija, a zatim pravim debaklom u susretu sa Federerom: 6:0, 6:1.

Domaćin je već mnogo gubio otkazom Rafaela Nadala zbog operacije slepog creva, kada mu se pridružio i Miloš Raonić, otkazom posle dva lako izgubljena duela. Na terenu u „O2 areni” sve se svodilo na iščekivanja finala Đoković – Federer, jer su svi drugi prema njima dvojici delovali potpuno nemoćno.

Novi šamar je usledio kada su domaćini, „zbog mera povećane bezbednosti”, zabranili publici unošenje hrane i pića. Na društvenim mrežama ih je dočekala bura protesta gledalaca koji su morali da plaćaju skupe napitke po pet funti.

Konačno, za karte koje su koštale od stotinak do preko hiljadu funti, dobili su usiljeno osmišljenu zabavu u egzibicionom meču Đokovića i osramoćenog Mareja, pozvanog u poslednji čas da spasava čast domaćina. Bila je to i neizgovorena kritika organizatorima što između polufinala i finala nema slobodnog dana, kao na gren slem turnirima. Da ga je bilo, Federer bi teže mogao da se odluči za predaju, jer je svoj meč sa Vavrinkom igrao do kasnih noćnih sati.

Svejedno, švajcarski maestro ovoga puta nije mogao da izbegne kritike koje je često upućivao drugima. Materijalna šteta koju je napravio svim učesnicima u biznisu organizacije i prenosa probila je bedem medijske zaštite na Zapadu i poštovanje prema njegovoj prošlosti. Posle prvih, uzdržanih komentara, u kojima je uglavnom pravdan, počela je potraga za krivcem zbog velikih gubitaka.

Sumnje u povredu leđa kao zvanični razlog predaje prvi je izgovorio slavni Džon Mekinro, otkrivajući da su se dvojica švajcarskih polufinalista dugo svađali u svlačionici posle dramatičnog meča, vrlo neobičnog toka. Interpretacije su dalje pošle u smeru optužbi na račun uloge Federerove supruge u ometanju protivnika, a ova priča je pokrenula i druge medije da odustanu od uobičajene uglađenosti prema Federeru i sve češće postavljaju pitanje da li umorni Švajcarac uplašio odmeravanja snaga sa Đokovićem.

Najoštriji je bio komentator „Eurosporta”, zaključivši da se Federer osramotio jer nije imao aduta protiv Đokovića, a važnije mu je bilo da za pet dana krene u osvajanje Dejvis kupa, jednog od malobrojnih pehara koji nedostaju u njegovoj šampionskoj karijeri. U tekstu se podseća da je ulaskom u finale Federer zaradio više od milion funti, pa da mu se u objašnjenju omaklo da prizna da nije spreman za igru sa Đokovićem, a ne da ne može da igra uopšte, zbog povrede leđa. Komentator dalje prognozira da će Švajcarac sigurno da odigra finale Dejvis kupa i pita kako će da ga gleda publika širom sveta kada bude podizao taj pobednički pehar?

Sa 33 godine, Federer sada plaća danak svojoj dugovečnosti i obavezama prema milionskim ulaganjima sponzora. Mnogo bi hteo, a ne može sve. Možda će dopuniti svoju kolekciju trofeja u Francuskoj, ali će i biografiji dodati mrlju. Zbog njega, prvi put u istoriji završnih ATP turnira nije odigrano finale, a time je i medijski status teniskih prenosa ozbiljno uzdrman.

Sve to ne dotiče Novaka Đokovića. Već treću sezonu je završio kao ubedljivo najbolji teniser sveta, a treći put uzastopce pobedio na završnom ATP turniru. Malo ko sumnja da bi ishod bio drugačiji i sa Federerom na terenu. U ovogodišnjem maratonu, u kome su drugi posrtali od pokušaja da ga dostignu, Đokoviću nije pružena prilika da optrči počasni krug i da se prepusti radosti, ali – to nije njegova krivica. Kroz ovu sportsku ujdurmu naš čovek je prošao neokaljan i dostojanstven, nalazeći reči opravdanja za odluku protivnika i reči izvinjenja publici – u tuđe ime.