Bez sveća i cveća na mestu genocida

Gradsko veće banijskog gradića Glina nedavno je donelo odluku koja podrazumeva zabranu obeležavanja stradanja Srba u Drugom svetskom ratu. A Glina je upravo simbol tog stradanja jer su se ovde dogodili najsvirepiji zločini, van koncentracionih logora, u ozloglašenoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Potez lokalnih vlasti naišao je na zgražavanje Srba koji danas žive na Baniji i Kordunu, a s tim u vezi nedavno je postavljeno i pitanje predsedniku hrvatske vlade na sednici Sabora.

Prema pisanju hrvatskih medija, reagovao je Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća i zastupnik Srpske demokratske samostalne stranke i Sabora Republike Hrvatske. On je premijeru Zoranu Milanoviću postavio pitanje u vezi sa zabranom obeležavanjastradanja Srba u Drugom svetskom ratu u Glini 1941. godine koja je, kako je istakao, „bila poprištem jednog od najsvirepijih masovnih ubistava počinjenih od strane ustaške NDH”.Prozvao je glinsku vlast „za proizvodnju zaborava i neznanja, ali i poricanje genocida”. Premijer mu je preporučio da se obrati Ministarstvu uprave i Ustavnom sudu, a za sam čin je rekao da je to „ružno i tužno”, te da se Hrvatska Ustavom ogradila od NDH, dok su zastranjivanja od toga pitanje „građanske kulture, pristojnosti i ljudske duše”, ali je konstatovao da zbog toga ne može pozvati na građansku neposlušnost.

Spornom Odlukom o utvrđivanju mesta polaganja venaca, cveća i paljenju sveća na području naselja Gline, kako se u njoj navodi, „utvrđuje jedinstveni prostor koji je predviđen kao mesto polaganja venaca, cveća i paljenja sveća”. Predlagač je obrazložio da se ona donosi „zbog učestalih upita građana zašto se polažu venci i pale sveće po celom gradu, ipak je ovo urbana sredina, povesna urbana sredina”. Da bi se ona, navodno, zaštitila, venci se mogu polagati i svećepaliti samo na grobljima i na „području ispred srušene crkve Sv. Ivana Nepomuka ina Trgu bana Josipa Jelačića 18”.

„Nije rečeno, ali je očito mišljeno da se ispred srušene crkve Rođenja presvete Bogorodice to niti može niti sme činiti”, objasnio je Pupovac. U hramu su 1941. ustaše izvršile stravično pogubljenje Srba sa Korduna i Banije, i to hladnim oružjem, to jest klanjem. Na mestu tog hrama je posle Drugog svetskog rata izgrađen Spomen dom i ispred njega je podignut spomenik majke s detetom.

Krajem osamdesetih prošlog veka ocenjeno je da ta obeležja nisu adekvatna, pa su tu postavljene i table sa 1.564 stradala čija je imena i godine starosti utvrdila posebna komisija. Posle „Oluje” table su sklonjene, a Spomen dom je nazvan Hrvatski dom i takav natpis i dan-danas stoji na zgradi. U masakru iz avgusta 1941. gotovo da nije bilo Srba iz Gline jer su, ranije u maju te godine, bukvalno svi glinski Srbi, od 16 do 60 godina, noću odvedeni od svojih kuća i streljani u obližnjem selu Prekopa. U glinskoj crkvi među poklanima najviše je bilo Kordunaša i srpskih meštana iz okolnih glinskih sela.

U najnovijem ratu, za vreme Krajine, 1992. godine minirana je i srušena katolička crkva Sv. Ivana Nepomuka. I taj čin je za osudu, ali srećom ljudskih žrtava nije bilo. Posle „Oluje” podignut je na drugom mestu novi i veći katolički hram, a na mestu starog ostavljeni su kameni temelji.

Današnja glinska vlast je, svojom pomenutom odlukom, na mestu gde je bila katolička crkva dozvolila postavljanje venaca i paljenje sveća, a na mestu stravičnog zločina to nije dozvoljeno.