Mađari ne odustaju od „Južnog toka"

Od našeg specijalnog izveštača

Budimpešta – Uprkos sve jačim američkim pritiscima, da treba smanjiti zavisnost Evrope od ruskog gasa, na šta je i ovih dana u samoj Budimpešti podsetio i funkcioner Stejt departmenta za energetsku bezbednost Amos Hohstin, Mađarska nastavlja da podržava „Gaspromov” projekat „Južni tok” kojim bi se gas iz Rusije dopremao u centralnu i istočnu Evropu.

I dok politički establišment Evropske unije tvrdi da je taj projekat u suprotnosti sa evropskim zakonodavstvom i čini sve da smanji sopstvenu zavisnost od ruskog energenta, Peter Sijatro, ministar inostranih poslova Mađarske ponovio je pred novinarima koji su ovih dana boravili u toj zemlji, da ovoj zemlji treba još jedan gasovod koji će zaobići Ukrajinu.

Ameriku s druge strane, kako je potvrdio Hohstin u Mađarskoj, brine sve veća bliskost između Mađarske i Kremlja na planu energetike, jer bi to moglo da osujeti njene planove da izoluje ruskog predsednika Vladimira Putina. Mađarski ministar Sijatro na to kaže da će Mađarska biti odana odlukama koje Evropa zajednički donosi, ali ujedno moli i za razumevanje pitanja energetske sigurnosti srednje Evrope koja je trenutno u nezavidnom položaju.

Evropska komisija zatražila je od Mađarske, objasnio je Sijatro, da razjasni detalje nedavno usvojenog gasnog zakona, koji podržava izgradnju „Južnog toka” uprkos pritiscima EU i trećeg energetskog paketa, koji podrazumeva da vlasnik gasovoda ne može biti i gazda gasa, dodajući da on nije u suprotnosti sa odredbama i direktivama Evropske unije.

Sijatro je još jednom podsetio da „Južni tok” uostalom i nije samo ruski, nego evropski gasovod, jer 50 odsto kapitala ulaže ruski „Gasprom”, a preostalih 50 procenata evropske zemlje, članice projekta.

Svetske rezerve sirove nafte u svetu se polako smanjuju, ali rastu potrebe za prirodnim gasom koji je ne samo ekološki najčistiji, već i prema mnogim računicama i ekonomski najisplativiji energent. Te dve ocene bile su sasvim dovoljne Mađarima za donošenje zaključka –nema opravdanja da se gasovod „Južni tok” ne izgradi.

Srbija, s druge strane, koja je spremna za gradnju „Južnog toka”, budući da je preduzeće za gradnju „Južni tok Srbija” dobilo najveći broj građevinskih dozvola, primorana je da čeka da se problem reši na relaciji Rusija–Brisel, ali i da Bugarska nastavi s gradnjom, jer bez cevi preko tog suseda nema „Južnog toka”.

Cilj i Mađarske i Srbije je, kako se juče čulo i u neformalnom razgovoru, da „Južni”, kao i „Severni tok”, obezbedi još jedan krak za sigurnu isporuku gasa zemljama centralne i istočne Evrope. Najave, o kojima se i ovde u Mađarskoj pričalo, da bi gas trebalo da stigne do Evrope iz Azerbejdžana, navodnom trasom „Južnog koridora”, umesto iz Rusije, moraće da se preispitaju, pre svega, zbog neizvesnih tamošnjih rezervi gasa. Dotle je planirani kapacitet „Južnog toka”, od oko 63 milijardi kubika gasa godišnje, sasvim ubedljiva preporuka da se nastavi sa pregovorima na relaciji Rusija – EU, ali i sa radovima, jer potrebe za gasom rastu iz godine u godinu.