Da li je, i kako, Kurčenko dobio srpsko državljanstvo

Predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je juče da ta partija zahteva od Vlade Srbije da odgovori da li je tačna informacija medija da je Sergej Kurčenko, najveći ukrajinski trgovac gasom, dobio državljanstvo Srbije iako se nalazi na crnoj listi Brisela. Ukoliko je to tačno, vlada i nadležno ministarstvo su dužni, naveo je Pajtić u saopštenju DS,

 da odgovore koji državni interesi su ih vodili u odluci da Kurčenku dodele državljanstvo iako je na crnoj listi EU.

Odgovore na pitanja da li je tačno da je Kurčenko dobio srpsko državljanstvo po ubrzanoj proceduri i ako, jeste po kojem osnovu, zatražili smo juče i mi od Ministarstva unutrašnjih poslova, ali ih nismo dobili.

O Sergeju Kurčenku, advokatu po zanimanju, koji važi za ukrajinskog kralja gasa, „Politika” je, inače, pisala još u aprilu ove godine, kada je, zajedno sa sinom zbačenog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, uložio žalbu Savetu EU zahtevajući da ih Brisel skine sa „crne liste” sankcionisanih lica u Ukrajini. Oni su se našli na listi koju je EU sastavila kao prvi talas sankcija uperenih protiv bivše vlasti u Kijevu, dok restrikcije uglavnom podrazumevaju zamrzavanje imovine.

Kurčenko i Janukovič mlađi opisivani su kao kontroverzni biznismeni koji su „u Ukrajini predmet istrage zbog umešanosti u kriminalne radnje u vezi s proneverom državnih fondova i ilegalnim transferom sredstava van zemlje”.

Kada ga je EU stavila na „crnu listu”, Kurčenko je odgovorio saopštenjem, u kojem je naveo da je iskreni ukrajinski biznismen, spreman da dostavi svu neophodnu dokumentaciju i pomogne istrazi EU kako bih dokazao nevinost. Nedugo posle toga izgubio mu se trag. Prema nekim navodima, pošto mu je Belorusija odbila gostoprimstvo, otišao je u Moskvu.

Sankcije EU su, podsetimo, uvedene nedugo po svrgavanju Janukoviča, koji se uz još 17 političara i njima bliskih poslovnih ljudi našao na „crnoj listi”.

Prema pretpostavkama prenetim u „Blicu”, ovde se očekuje da Kurčenko, koji je ruski državljanin iako je rođen u Harkovu u Ukrajini, deo svojih miliona uloži u Srbiju i pri tome ima u vidu da se nalazi na Forbsovoj listi na sedmom mestu najbogatijih Ukrajinaca.

Za prijem stranaca u srpsko državljanstvo postoji inače zakonski osnov. U članu 19. Zakona o državljanstvu, kaže se da u državljanstvo Republike Srbije može da bude primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo predstavljao interes za Srbiju, a o takvom prijemu u državljanstvo odlučuje, na predlog nadležnog ministarstva, Vlada Srbije. Spekuliše se, budući da je Kurčenko važio za najvećeg ukrajinskog trgovca gasom, da bi nadležno ministarstvo moglo da bude Ministarstvo energetike.

Da bi odgovor na zahtev za prijem u državljanstvo bio pozitivan, potrebno je, kako je svojevremeno RTS-u objašnjavao zaštitnik građana Saša Janković, da se jasno vidi veza osobe koja aplicira i Republike Srbije. „Mora se jasno prepoznati interes da Srbija dobija nešto tim novim državljaninom. Isto tako, da taj novi državljanin Srbiju doživljava zaista kao svoju državu, a ne kao marketinški način za dobijanje još jednog pasoša”, naveo je tada Janković.

Inače, državljanstvo Republike Srbije stiče se poreklom, rođenjem na teritoriji RS, prijemom i po međunarodnim ugovorima.

Samo od 2004. do 2012. srpsko državljanstvo uzelo je 300.000 ljudi. Najveći broj zahteva za sticanje državljanstva podnosili su državljani bivših republika SFRJ – Crne Gore, BiH, Hrvatske i Makedonije. Od 2008. do 2012. 1.850 „klasičnih stranaca” postali su građani Srbije.

Kao što je svetska štampa naširoko prenosila kako je francuski glumac Žerar Depardje prošle godine dobio ruski pasoš, tako je i ovdašnja štampa uveliko pisala o uručivanju srpskih pasoša, pre svega sportistima, „po skraćenom postupku”. Setimo se samo da je fudbaleru, Brazilcu po rođenju, Evandru Goebelu uručen srpski pasoš, a dobio ga je i njegov kolega i sunarodnik Kordovi Kleu, ali i džudista Rus Dmitrij Gerasimenko, koji je imao i rusko državljanstvo. Poznat je i primer dobijanja državljanstva po ubrzanom postupku u slučaju Adriane Lime, brazilske manekenke udate za srpskog košarkaša Marka Jarića, koja je srpske vlasti obavestila o nameri da se uključi u humanitarni rad i aktivnosti u vezi s promocijom Srbije.

U poređenju sa propisima za prijem u državljanstvo drugih zemalja, srpski važe za liberalnije.Da Srbija može da bude „obećana zemlja” pokazuje i proletos objavljeni podatak, da se srpski pasoš „polako ali sigurno vraća na listu poželjnih”: tada se našao na 37. mestu na listi najboljih pasoša, jer se, kako je objašnjeno, s njim može putovati bez viza u 104 zemlje.