Tajkuni, političari i banke kasice
Godinama se u svim politikološkim analizama govori o sprezi politike i tajkuna, ali ništa se nije uradilo da se ta očigledna veza delotvornije dovede u pitanje. Samo se menjaju politički i tajkunski akteri. Poslovično ćutljivi Miroslav Mišković nedavno je za italijansku agenciju Nova opisao kako deluje ovaj ortakluk. ,,Od mene su tražili da organizujem privatizaciju i demokratizaciju tržišta u Srbiji”, rekao je, dodavši da je oduvek više naginjao kapitalizmu i liberalizmu. „Napustio sam položaj posle šest meseci, kada sam shvatio da imam drugačije ideje u vezi sa Srbijom, Jugoslavijom i razvojem.” Ovo zakasnelo svedočenje ne daje nam odgovor na pitanje kada je Mišković te svoje reformatorske i liberalne ideje izneo Miloševiću (kojeg, takođe, pominje) i kako je izgledao njegov otpor tadašnjem režimu Socijalističke partije. Ali zato stotine hiljada radnika koji su izgubili posao u sprovođenju tranzicije dobro znaju kako se odvijala ta liberalna privatizacija i demokratizacija tržišta.
Hapšenje pojedinih tajkuna samo stvara privid rešavanja ovog izuzetno značajnog problema dok glavna dilema ostaje otvorena: koji su to političari i politički centri omogućavali (a verovatno i dalje omogućavaju) dobijanje povlašćenih kredita tzv. uspešnim poslovnim ljudima – privrednicima i menadžerima godine, koji su izgradili svoje poslovne imperije upravo zahvaljujući tome što su imali političku podršku koja ostaje u sferi mračnih lavirinata našeg političkog života.
O tome nam svedoči i privođenje Gorana Perčevića, „crvenog kapitaliste”, koji je uz nekoliko, takođe, uspešnih biznismena zavio banke u crno. Četiri od tih sedam banaka koje su ovim tajkunima davale kredite već su proglasile bankrot: Univerzal banka, Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Jasno je da su oni pri dobijanju kredita imali podršku gotovo svih političkih struktura u poslednjih dvadesetak godina jer mnogi političari su sedeli u izvršnim i upravnim odborima tih banaka koje su više ličile na kasice uzajamne pomoći za ugrožene tajkune nego na ozbiljne finansijske institucije. Taj proces nekontrolisanog davanja kredita na kraju se sveo na odobravanje novca bez ikakvog pokrića ili je obezbeđivanje kredita bilo u vidu jalovine i šljake iz napuštenih rudnika. Samo se vlasnik kompanije „Interkomec” Goran Perčević tereti za malverzacije sa 34 kredita Univerzal banke teške 1,4 milijarde dinara. On je samo od MUP-a prihodovao više od milion evra iznajmljujući ruinu od zgrade za 15.772 evra, što je bilo dva puta skuplje od realne cene, a plaćeno mu je i 400.000 evra za renoviranje ove zgrade u kojoj je sektor za vanredne situacije, i sve to u vreme kada je Ivica Dačić bio ministar unutrašnjih poslova. Dačić, naravno, kaže da nije bio nadležan za iznajmljivanje prostorija jer se tada, kao i sada, bavio mnogo važnijim stvarima.
Indikativno je i obraćanje premijera Vučića povodom ovog aktuelnog slučaja „otkrivanja” tajkunsko-političke veze. Njegova izjava je tipična za izjave kojima se kod nas izražava nezadovoljstvo ponašanjem tajkuna i političara koji su imali, i očigledno i dalje imaju, čvrstu političku podršku. Pritom predsednik vlade nije propustio da kaže da ne misli da taj slučaj ima ikakve veze s liderom SPS-a Ivicom Dačićem, što je uobičajen način na koji se kod nas govori o odgovornosti političara. A upravo je zadatak političara da ne iznose svoje procene o onome što spada u domen istrage i pravosuđa.
Naša javnost i poreski obveznici u ovoj opustošenoj državi nemaju ništa od zgražavanja državnih funkcionera nad ovim novim slučajem sprege tajkuna i političara. Nama su neophodni jasni odgovori i utvrđivanje odgovornosti ne samo za tzv. uspešne privrednike, već i za političare koji uvek ostaju nedodirljivi bez obzira na to u koliko su afera bili uključeni. Političari su u našem društvu poseban soj ljudi koji ne snose ni političku odgovornost – podnošenje ostavke, povlačenje iz političkog života – već i dalje funkcionišu u novim koalicijama koje im omogućavaju politički opstanak. Ali i održavanje tajkunsko-političke sprege koja neće biti dovedena u pitanje bombastičnim naslovnim stranama novina. Jer radi se o arkanskom – nama građanima nedostupnom svetu izukrštanih i tajnovitih političkih, ličnih i ekonomskih interesa.
Publicista