Golubovi i tigrovi u zemlji čuda

Prošlo je tačno 20 godina od kada su se Vojislav Vučinić i Slobodan Novaković „drznuli” da kao neku vrstu „opozicije” u to doba već zamorenom Festu, u Beogradu 1994. osnuju Festival autorskog filma „Pogled u svet”. Od tada pa do danas mnoge su vode protekle, festival je doživljavao i svoje uspone i padove, uvek je bio podržavan od svoje publike, ali i grada i Republike i preživevši i neku vrstu takozvane tržišne transformacije, uz organizacijsko učvršćivanje, svoj jubilej dočekuje stabilizovan.

Ovogodišnje, jubilarno izdanje FAF-a večeras svečano započinje filmom „Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” švedskog reditelja Roja Andersona, nagrađenog „Zlatnim lavom” na 71. Venecijanskom festivalu, a do 3. decembra publika će biti u prilici da vidi čak 81 film. Kako je većinom reč o filmovima kojima bez obzira na značaj i vrednosti distributeri tako rado, a nepravedno, prišivaju epitete (arthaus) umetnički ili nekomercijalni film, što zapravo znači da ih nećete gledati na redovnom bioskopskom repertoaru, prilika za gledanje na FAF-u nije za propuštanje. Među filmovima koje vredi gledati su i „Čuda” italijanske autorke Aliče Rorvaher i „Tigrovi” bosanskohercegovačkog reditelja Danisa Tanovića. I jedno i drugo su i među gostima jubilarnog FAF-a.

Danis Tanović, među gostima 20. Festivala autorskog filma

Film „Čuda”, za koji je Rorvaherova proletos na 67. Kanskom festivalu primila nagradu Gran pri žirija, jeste malo i fino, ali i energično filmsko delo sa radnjom smeštenom u seoske predele Toskane, u porodici pčelara nemačkog porekla, u kojem autorka podseća na prave porodične vrednosti, međusobnu ljubav, na važnost tradicije, ali i na lepotu prirode. Rorvaherova ga je posvetila svom nemačkom producentu, legendarnom Karlu Baumgartneru, koji nije poživeo da prisustvuje njenom kanskom trijumfu, a kojem je 20. FAF priredio omaž program.

Govoreći proletos za „Politiku” o svom „veoma ličnom filmu, o stvarima koje pripadaju meni i mom regionu” i o sestri Albi kojoj je poverila glavnu ulogu („Rad sa sestrom je kao kada bi ste radili kod kuće, ali u pidžamama.”), Aliče Rorvaher je otkrila tajne odrastanja u multinacionalnoj i višejezičnoj porodici.

– Moj otac je Austrijanac, a majka Italijanka, a u filmu taj toskanski pčelar poreklom je Nemac i slabo govori italijanski. Majka u filmu govori pravilan i elokventan italijanski jezik, a tri ćerkice sa roditeljima i međusobno komuniciraju na francuskom. Različiti jezici su bili moj način da objasnim pozadinu ove porodice slične mojoj.Otac u filmu je na neki način i jezički zarobljenik, zna šta želi da kaže, ali kako ne govori dobro ni italijanski, ni francuski kao da je zarobljen u tom jezičkom zatvoru, što doprinosi osećaju postojanja ogromne usamljenosti u njemu. Moja namera i jeste bila da gledaocima predočim kontradiktornost između ovog čoveka i ove zemlje – izjavila je za „Politiku” Rorvaherova. Ulogu voditeljke, po sudbinu filmskih junaka važnog televizijskog rijaliti šoua, poverila je Moniki Beluči. – Zato što je Monika žena sa fantastičnim osećajem za samoironiju i izvanrednim smislom za humor, filmska ikona koja je bila neophodna da poput dobre vile sleti među veliki broj neprofesionalnih glumaca sa kojima se radilo – kaže autorka.

Naime, i u „Čudima”, kao i u njenom debitantskom igranom filmu „Nebesko telo”, Rorvaherova je radila sa puno dece, a o tome kaže: – Bile su to velike avanture kroz koje sam ja više zadovoljavala svoju radoznalost nego što sam pokazala da sam neki dobar strateg. Dok za realističnost u svojim filmovima smatra da treba da zahvali velikom iskustvu u radu dokumentarnih filmova, ali i radnom iskustvu u pozorištu.

Na prošlogodišnjem FAF-u bila je prikazana kvazidokumentaristička i u Berlinu „Srebrnim medvedom” nagrađena drama Danisa Tanovića „Epizoda u životu berača željeza”, a na jubilarni festival ovaj oskarovac sada stiže sa najnovijim filmom „Tigrovi” francusko-indijske produkcije. Film je, takođe, rađen u kvazidokumentarističkom stilu, a prema istinitom događaju, istinitim ličnostima i velikoj aferi proistekloj iz činjenice da su na tržištima zemalja trećeg sveta proizvodi za prehranu odojčadi, koje su multinacionalne kompanije propagirale kao neophodnu zamenu za majčino mleko, izazvali smrt više miliona beba. Takav slučaj zabeležen je i u Pakistanu, a za njega se doznalo tako što je jedan od lokalnih trgovačkih putnika digao svoj glas protiv, rizikovao svoju i bezbednost svoje porodice, i svetskoj javnosti predočio problem. Njegovo ime je Sajed Amir Raza i njegova priča je i priča Tanovićevog filma.

Govoreći jesenas u San Sebastijanu („Tigrovi” su prikazani u takmičarskom programu) i o tome šta ga je privuklo ovom projektu, Tanović je između ostalog rekao: – Imam petoro dece i znao sam malo o ovom problemu kada sam prvi put čuo za njega. Nisam mogao da verujem da je još uvijek aktuelan. Prvi odlazak u Pakistan bio je šokantan. Otišli smo u bolnice i razgovarali sa lekarima. Svuda gde smo bili ista je priča: taktika se promenila, ali bebe i dalje umiru. Sajedova priča činila mi se kao odličan način da se razume kako čitav ovaj strašni problem funkcioniše na terenu. Otkrili smo i da je veoma teško raditi ovaj film, neki veoma ozbiljni finansijeri želeli su da ga podrže, ali su se na kraju uplašili od pretnji da će biti tuženi. Neprihvatljivo je da multinacionalna kompanija može da zaustavi i tuđe živote i film na osnovu svojih dubokih džepova.

„Tigrovi” su uzbudljiv i dirljiv, humanistički angažovan, izvrsno snimljen film. Tanović se rukovodio pitanjem može li istina da bude ispričana i pokazao je da može i kako može. Scenario je pisao zajedno sa Endijem Petersonom, a veliku podršku imao je u glumcima Emranu Hadhmiju (igra Sajeda Amira Razu, alijas Ajan), ali i u Deniju Hjustonu, Marijam D’abo, Hejnu Ferhu (igra nemačkog novinara koji je svetu otkrio slučaj) i mnoštvu autentičnih indijskih glumaca.

-----------------------------------------

Retrospektive Akija Kaurismakija i Puriše Đorđevića

Ovogodišnje, jubilarno izdanje festivala održava se u dvoranama Doma omladine, Kulturnog centra, Doma kulture Studentski grad, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, ali i u novom zdanju u Uzun Mirkovoj, bioskopu „Fontana” i UK „Parobrod”, gde se mogu kupiti i ulaznice.

Poslastice za filmske sladokusce stižu u vidu retrospektive filmova finskog maga Akija Kaurismakija i omaž programa nazvanog „Hipnos drži čas istorije”, koji je uz izabrane filmove posvećen stvaralaštvu Mladomira Puriše Đorđevića. Dvanaest filmova koji se takmiče za nagradu koja nosi ime Aleksandra Saše Petrovića vrednovaće žiri u sastavu: Kristof Terehte (selektor „Foruma” Berlinskog festivala), Ana Brugeman (nemačka glumica) i Goran Marković (filmski i pozorišni reditelj). Festival će ugostiti i indijskog reditelja Čajtanija Tamahanea i glumca Viveka Gombera, kao i reditelje Kater Hodjern, Zvonimira Jurića, Samjuela Teija...