EP upozorava zbog Šešelja

Evropski parlament u Strazburu usvojio je Rezoluciju kojom osuđuje ratnohuškačku retoriku Vojislava Šešelja i poziva predsednika i Vladu Srbije da se distanciraju od njegovih izjava, a Haški sud da preispita svoju odluku o njegovom puštanju na privremenu slobodu, prenose agencije.

Rezolucija „Srbija: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja”, koja nema pravnu snagu već je politička poruka, izglasana je podizanjem ruku bez prebrojavanja glasova. U raspravi je učestvovalo 17 evropskih parlamentaraca i svi su, osim jednog zastupnika iz grčke nacionalističke stranke Zlatna zora, osudili Šešeljev govor mržnje i nacionalističku retoriku. 

„Evropski parlament snažno osuđuje Šešeljevo huškanje na rat, podsticanje na mržnju i teritorijalne pretenzije te njegove pokušaje sabotiranja evropskog puta Srbije; izražava žaljenje zbog njegovih provokativnih javnih postupaka i ratne retorike od privremenog puštanja na slobodu, čime su ponovno otvorene psihološke rane žrtava rata i zverstava s početka devedesetih godina”, piše u tekstu Rezolucije koja je usvojena u Strazburu.

Predsednik parlamentarne grupe za Srbiju Edvard Kukan izjavio je na početku rasprave da predloženi tekst Rezolucije povećava tenzije u regionu umesto da ih spušta i da ga stoga neće podržati. „Potpuno razumem zlo ratne retorike i govora mržnje, pogotovo na zapadnom Balkanu. U potpunosti razumem razočaranje Šešeljevim javnim nastupima, ali naš odgovor ne bi smeo da stvori još više napetosti. Ne treba mu davati više pažnje nego što zaslužuje. Nesretno je da su Šešeljeve izjave dobile toliki publicitet u medijima i kod nekih političara”, istakao je Kukan. On nije podržao rezoluciju, jer se u njoj kritikuje nezavisnost suda koga je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.  

S njim se složio i bugarski poslanik Angel Džambaki koji smatra da su se srpske vlasti već ogradile od Šešelja i da je zbog toga Rezolucija nepotrebna.

Većina poslanika ipak je podržala tekst Rezolucije, a u raspravi su prednjačili hrvatski poslanici, na čiju je inicijativu Rezolucija stavljena na dnevni red. Ruža Tomašić tvrdi da se o ovoj temi i ne bi raspravljalo da su se srpske vlasti odmah ogradile od Šešelja i izrazila razočaranje u rad Tribunala, za koji smatra da je neefikasan i pristrasan.

Mari – Kristine Vergiat iz levičarske stranke Levi front je primetila da se ovakvim rezolucijama Šešelju daje publicitet i pozvala EP da ubuduće pažljivije bira hitne rezolucije.

Jedini koji je stao uz Šešelja bio je zastupnik grčke stranke Zlatna zora Georgios Epitideios, koji je haškog optuženika oslovljavao dr Šešelj i nazvao ga političkim zatvorenikom. „Njemu se sudi ne zato što je nešto učinio, nego što je nešto rekao”, istakao je Epitideios, dodajući da i u Grčkoj vlast zatvara njegove kolege, grčke nacionaliste jer „kad im ponestane argumenata onda zatvaraju svoje političke protivnike”.

Izvestitelj Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, iz Nemačke, osudio je Šešeljevo „podsticanje na mržnju i teritorijalne pretenzije”, ali je za razliku od drugih poslanika pohvalio Vladu Srbije, koja je pristup EU proglasila svojim ključnim ciljem: „Srbija pripada evropskoj porodici. Moramo ih podržati u tom nastojanju.”

Sa njim se složio i Poljak Kazimier Ujezdovski koji je osudio Šešeljevu retoriku, ali je dodao „da se ne mogu zatvoriti vrata hrabrom srpskom narodu koji ima pravo da bude član evropske zajednice kao i svi narodi Balkana”.

Poslanicima se na kraju rasprave u ime visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini obratio evropski komesar za humanitarna pitanja, Kipranin Hristos Stilijanides, koji je rekao da EU „poštuje odluke Haškog suda, a Šešeljeve izjave pripadaju prošlosti”. „Što se tiče Srbije, pozdravljamo posvećenost srpske vlade evropskom putu, razvoju regionalnih odnosa i saradnji sa Haškim tribunalom”, poručio je on.

Pisanim saopštenjem pre rasprave, slovenačka socijaldemokratska poslanica Tanja Fajon izrazila je neslaganje sa usvajanjem Rezolucije o Šešelju. Ona smatra da Rezolucije predstavlja „dolivanje ulja na vatru” i žao joj je što na plenarnom zasedanju EP nije bilo dovoljno političke volje da se spreči njeno usvajanje.

Najavljujući da neće potpisati Rezoluciju, Fajon je ocenila da njenim usvajanjem „odgovaramo na Šešeljeve provokacije i nudimo mu medijsku pažnju, upravo suprotno od onoga kako bismo morali da reagujemo”.

U Rezoluciju, koja nema obavezujući pravni karakter, nije ušao zahtev evropskih liberala i zelenih da se od Srbije zatraži da otvori vojne arhive bivše SFRJ kako bi se omogućilo utvrđivanje odgovornosti za zločine i utvrdila sudbina nestalih.

D. Spalović

----------------------------------

Šešelj ponosan na Rezoluciju

Vojislav Šešelj je ponosan na Rezoluciju koju je pre dva dana usvojio hrvatski Sabor i rekao da je još ponosniji što je rezolucija slične sadržine usvojena u Evropskom parlamentu. On je na konferenciji za novinare rekao da će srpske vlasti silom morati da ga vraćaju u Hag.

„Moguće je da Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odluče da me na silu isporuče. U tom slučaju moraju da me uhapse i vode sudski postupak koji traje minimalno 14 dana. Ja se tome radujem, da me moji glavni saučesnici u svim eventualnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti hapse i isporučuju Tribunalu. Šta bi čovek više od toga mogao da poželi”, rekao je Šešelj, prenosi Tanjug.

----------------------------------

Zamerke Evropskog parlamenta

– Osuda Šešeljevog huškanja na rat, podsticanje na mržnju i teritorijalne pretenzije i pokušaje sabotiranja evropskog puta Srbije

– Žaljenje što je izostala odgovarajuća politička akcija srpskih vlasti na Šešeljeve izjave

– Traži se od srpskih vlasti da istraže da li je Šešelj prekršio srpske zakone svojim govorom mržnje

– Pozivaju se Haški sud i ured Tužioca da u novim okolnostima preispitaju uslove za privremeno puštanje Šešelja na slobodu