Da li Beograd ostaje bez druge stolice

Odustajanje Rusije od „Južnog toka” nije zabrinulo samo srpski energetski sektor već i tvorce spoljne politike Beograda, koji moraju da odluče da je li kucnuo čas za geopolitički zaokret. Jedni smatraju da se treba sasvim okrenuti EU, drugi kažu da se ništa neće promeniti u odnosima sa Rusijom.

Sudeći po reakciji potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, zvanični Beograd i Moskva nastaviće po starom. Upitana da li se nešto menja u političkim odnosima Srbije i Rusije, Mihajlovićevaza „Politiku” kaže: „Ne uvodimo nikakve sankcije. Mi smo most povezivanja, a ne kamen spoticanja između Rusije i EU.”

Situacija je nejasna i u EU, gde su doskora tvrdili da postoji bojazan da se Srbija ne okrene Rusiji i da joj zato treba posvetiti najveću pažnju. Da li Beograd gubi položaj „sving države” na zapadnom Balkanu? „Politika” je pre pola godine citirala nemačke i evropske političare i uticajne analitičare koji su tvrdili da je Srbija država koja lako može da prevagne i na rusku i na evropsku stranu i da zato Brisel mora da se usredsredi na prijem Srbije u EU. Isti eksperti su tada povlačili i sledeću paralelu: da Bugarska nije „preuranjeno” ušla u EU, danas bi bila kao Srbija, „između Evrope i Rusije”.

Šta se sada menja?

Briselu je i dalje važno da svaku zemlju kandidata pridobije za diplomatski rat protiv Kremlja i sada bi sa te strane trebalo očekivati još jači pritisak. Prekjučerašnja izjava predsednika Rusije Vladimira Putina o prekidu projekta „Južni tok” bila je hladan tuš za Beograd, a sada bi mogao da usledi i jedan iz Brisela pitanjem: zašto sada ne podržite evropsku politiku prema Moskvi?

Međutim, Josip Juratović, poslanik Socijademokratske partije Nemačke u Bundestagu, kaže za „Politiku” da takvog pritiska na Beograd neće biti jer su svi svesni da Srbija ne može Rusiji da uvede sankcije na način na koji su to uradile zemlje EU ili neke druge zemlje kandidati.

„Položaj Srbije se u EU neće menjati jer je Srbija i sa ’Južnim tokom’ i bez njega bitna zemlja regiona – od nje zavisi stabilnost zapadnog Balkana, a time i Evrope. Ona treba da ispuni kriterijume i što pre uđe u EU i mislim da bi bilo sasvim nerazumljivo otežavati srpski ulazak u EU nekim dodatnim kriterijumima”, dodaje Juratović, član stranke koja vlada u koaliciji sa demohrišćanima Angele Merkel.

Kako objašnjava Bodo Veber, stručnjak za Balkan iz nemačkog Saveta za političku demokratizaciju, za Nemačku je odustajanje od „Južnog toka” dobra vest za odnose između Srbije i EU:

„Taj projekat je stvarao ekonomsku zavisnost Srbije od Rusije, a to znači i dominantan ruski politički uticaj u Srbiji, što je u EU stvaralo nedoumice oko srpske spoljne politike. Sada je to rešeno. Mislim da je premijer Aleksandar Vučić u avgustu ubedio Merkelovu da Srbija teži članstvu ka EU i tu više nema nikakvih dilema”, ocenjuje Veber.

I pored savezništva Srbije i Rusije i vojne parade na kojoj je prisustvovao Putin, Beograd nikada nije odustajao od cilja da uđe u EU. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, više od polovine građana naše zemlje jeste za priključenje Evropskoj uniji.

Filip Ejdus, docent na Fakultetu političkih nauka i zagovornik ulaska Srbije u NATO, ocenjuje da vest o „Južnom toku” predstavlja „poslednje zvono za uzbunu da se Srbija odlučno okrene ka Evropi i Zapadu, gde pripada ne samo geografski i geopolitički već i vrednosno”.

„Građani će po ko zna koji put morati da plate visoku cenu katastrofalne politike ’balansiranja između Istoka i Zapada’, a oni koji su u njihovo ime napravili račun – praviće se, po običaju, ludi”, kaže Ejdus za naš list.

Slično razmišljaju i u Centru za evroatlantske studije Jelene Milić. Oni su naslovom svog saopštenja „Posle kraha ’Južnog toka’ – pravac Zapad” izrekli suštinu svog stava. Ovo je, po njima, „ključni trenutak da Srbija izađe iz ruskog zagrljaja”, a prvi korak Srbije trebalo bi da bude pridruživanje sankcijama EU Rusiji.

Atlantisti u Srbiji jedva su dočekali da kažu da je ovo idealna prilika da se okrenemo NATO-u i EU, ali to bi bila katastrofa za Srbiju, kaže Dragan Petrović, viši naučni saradnik beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Uostalom, dodaje on, ni EU neće promeniti stav prema Srbiji zbog bliskosti sa Moskvom jer su evropskim zemljama potrebni ekonomska saradnja sa Rusijom i ruski energenti.

Petrović, naime, smatra da odluka o „Južnom toku” neće dovesti do promena u spoljnoj politici Beograda, koju on opisuje kao „uravnoteženu” i „odmerenu”: „Ništa se nije promenilo u ruskom odnosu prema nama jer je Srbija ruski geopolitički prioritet na Balkanu i Rusi su veoma prijateljski raspoloženi prema nama.”

Dok „Njujork tajms” poslednje događaje opisuje kao veliki Putinov diplomatski poraz u pokušaju da uspostavi ruski uticaj u jugoistočnoj Evropi, Petrović kaže da svi gube iz vida da Rusija uopšte nije izgubila uticaj u regionu.

„Kao prvo, Putin uopšte nije sasvim odustao od ’Južnog toka’. Ono što treba znati jeste da je Rusija potvrdila ’Plavi tok’, koji će prenositi gas iz Rusije u Tursku, kao i izgradnju cevovoda do Grčke, što znači da će ona i dalje ostvarivati veliki uticaj u regionu”, dodaje Petrović.

Na ovo se nastavlja i Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, navodeći da je Moskva dogovorom sa Ankarom napravila manevar koji će ojačati ulogu Turske u regionu i na evroazijskom prostoru.

„Rusiji je Turska potrebna kao konstruktivan igrač, iako je teško reći blizak saveznik, i na Crnom moru i na Mediteranu, i na Kavkazu i u Siriji i na Balkanu. S druge strane, bliže veze Rusije i Turske će umanjiti geopolitičku ulogu SAD i naročito Evropske unije, koja će na kraju krajeva biti najveći gubitnik novonastale situacije”, ocenjuje Mitić, dodajući da nema nikakve dileme da će Rusija nastaviti da širi svoj uticaj na Balkanu, naročito u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Mitić smatra da ne postoji nikakva naznaka da će Srbija izgubiti u Rusiji moćnog saveznika na svetskoj političkoj sceni. On ocenjuje da je „torpedovanjem projekta ’Južni tok’, Zapad Srbiji zario geopolitički i ekonomski nož u leđa”.Već šest godina, dodaje on, sprega Vašingtona, Brisela i dela vlasti u Beogradu predano je radila da omete izgradnju projekta koji je Srbiji mogao da dramatično poboljša inače očajnu geopolitičku poziciju.

Jelena Stevanović – Biljana Baković

----------------------------------

Ljubinka Milinčić: Priča nije završena

Ljubinka Milinčić, glavni urednik srpskog izdanja lista „Rusija danas”, kaže za naš list da, i pored izjave ruskog predsednika Putina, nema govora o tome da se Moskva povlači sa Balkana:

– Odustajanje Rusije od „Južnog toka” ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao da Rusija napušta Balkan i nema više nikakvih interesa u Srbiji. Uostalom „Južni tok” nije izgrađen, a Rusija je i te kako prisutna, što smo u poslednjoj deceniji mnogo puta mogli da vidimo. Ovde radi mnoštvo ruskih kompanija, među kojima je i velika naftna kompanija „Gasprom”. Ovde je velika baza Ministarstva za vanredne situacije, a sasvim je sigurno da će Rusija, zajedno s nama, rešavati probleme koji bi mogli nastati u snabdevanju gasom. Srbija je „kolateralna šteta” u ovom slučaju i Rusija će, kao solidan partner, sigurno učiniti sve da se ta šteta nadoknadi ili bar minimalizuje.

Na kraju krajeva, ovde uskoro počinje da radi i prvi ruski medij u našem regionu, što upravo govori o tome da je Rusija i te kako zainteresovana za Srbiju. Iskreno rečeno, mislim i da priča o „Južnom toku” još nije završena. Iako je ruski predsednik čovek koji ne donosi odluke brzo i nepromišljeno, pa ih samim tim retko i menja, čini mi se da je ovde ostavljen prostor da se nastavi sa radom. Putin je rekao da se gasovod neće graditi zato što Bugarska ne dozvoljava da prođe preko njene teritorije. „Bilo bi besmisleno početi projekat u Crnom moru, ulagati stotine miliona dolara, a zatim udariti u bugarsku obalu i tu stati”, kazao je on.

A šta ako se Bugarska još jednom predomisli? Šta ako suvlasnici gasovoda – Francuzi, Nemci i Italijani, koji su članovi EU i, naposletku, krajnji potrošači, koji će, ukoliko ne bude Južnog toka, imati problema sa snabdevanjem gasom – izdejstvuju u Briselu da se od Rusije ne traži da retroaktivno primenjuje Treći energetski paket? U tom slučaju bi, verujem, Putin imao razloga da promeni odluku. Između ostalog i zato što je u ceo projekat uloženo veoma mnogo i truda i novca. Uostalom, i reči „ako Evropi ne treba ’Južni tok’, neće ga ni biti” – impliciraju da će ga, ako je Evropi potreban, biti. Ni Evropa ne spori da je on potreban, ostaje samo da se to pretoči u odluku na koju politika ne može nikako da utiče.

----------------------------------

Mihajlović: Ne možemo tražiti odštetu od Rusa

Hoćemo da budemo most između Rusije i Brisela, ali od njihove odluke zavisi budućnost „Južnog toka”. Vlada Srbije će sve učiniti da i ove i naredne zime bude dovoljno svih energenata, pa i gasa, bez obzira na to što Srbija najviše trpi zbog toga što se snabdeva samo iz jednog pravca, preko Ukrajine i Mađarske, kojoj plaća vrlo visoke takse za tranzit – izjavila je juče potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, na vanrednoj konferenciji za novinare i istakla da treba sačekati 9. decembar za kada je zakazan novi sastanak u Briselu, gde će se razgovarati o daljoj sudbini „Južnog toka”.

– Ne verujem da je reč o potpunom kraju projekta „Južni tok” – rekla je ona i najavila da će se već u petak na sednici vlade razgovarati šta može da se uradi da Srbiji obezbedi drugi pravac snabdevanja, ukoliko se od „Južnog toka” i definitivno odustane.

– Srbija nije ništa loše uradila, niti je uzrokovala da dođe do ovakve odluke. Premijer Srbije Aleksandar Vučić učinio je takođe mnogo da se postojeći energetski sporazum popravi – istakla je Mihajlović i dodala da je Srbija do sada u radove na pripremi gradnje Južnog toka” uložila oko 30 miliona evra i da je najveći problem za građevinsku operativu koja će izgubiti oko pola milijarde evra.

Upitana da li sada nešto može da se menja u međudržavnom sporazumu s Rusijom, ali i kupoprodajnom ugovoru sa NIS-om, Mihajlovićeva je bila kategorična i objasnila da u ugovoru sa NIS-om ne može ništa da se menja, ali da u sporazumu može da se popravi deo oko podzemnog skladišta „Banatski Dvor”.

Ona je podsetila da je zbog loše privatizacije NIS-a pokrenuto pitanje odgovornosti, kao i da je na nivou MUP-a formirana radna grupa koja treba da preispita ceo posao. Upitana da li je ruska strana ispunila svoje obaveze iz sporazuma, Mihajlovićeva je navela da jeste, ali da postoji mogućnost proširenja postojećih kapaciteta skladišta „Banatski Dvor”, sa sadašnjih 360 na 860 miliona kubika gasa. Na pitanje može li Srbija da traži neku odštetu od ruske strane zbog neispunjavanja obaveze gradnje „Južnog toka”, Mihajlovićeva je rekla da, ako se pročita sporazum, shvatiće se da ništa slično srpska strana nije predvidela kada je pregovarala.

J. Petrović-Stojanović

----------------------------------

Toršin: Za „Južni tok” nikad nije kasno

Odluka o obustavi gradnje gasovoda „Južni tok” najverovatnije je privremena, izjavio je juče prvi zamenik predsednika Saveta RF Aleksandar Toršin, ističući da za taj projekat nikad nije kasno. „Mislim da je ova odluka privremena”, rekao je Toršin novinarima u Patrijaršiji SPC, gde je dobio Orden Svetog kralja Milutina, ističući da, i ako ne bude „Južnog toka”, postoje velike mogućnosti za saradnju Srbije i Rusije u mnogim drugim oblastima.

Toršin ističe da je sada besmisleno počinjati taj projekat uzimajući u obzir poziciju Bugarske i EU. On je poručio da su sve sfere za saradnju otvorene i da bi prvo trebalo povećati saradnju u oblasti poljoprivrede i da Srbija treba da poveća poljoprivrednu proizvodnju, jer Rusija ima velike potrebe za tim proizvodima. „Sa zadovoljstvom ćemo uzimati poljoprivredne proizvode. Sećam se da su, kada sam bio mlad, kada je postojala bivša Jugoslavija, voće i povrće iz vaše zemlje bili omiljeni na ruskoj trpezi”, kazao je Toršin i dodao da bi voleo ponovo da vidi srpske proizvode na tezgama u Rusiji.

Tanjug