Zlatna zvezda marokanskog neba

Marakeš -  Na velelepnoj sceni centralne festivalske dvorane u Marakešu, u svojoj beloj haljini „a la sirena“, prvo se pojavila lepa i ljupka francuska glumica i model Leticija Kasta. U sjajnom govoru koji je diskretno čitala, a koji je očigledno neko sa velikim filmskim znanjem napisao za nju, Leticija je poželela dobrodošlicu vanserijskom britanskom pozorišnom i filmskom glumcu Džeremiju Ajronsu. Njemu je 14. Marakeš festival priredio veliki omaž i namenio „Zlatnu zvezdu“ za životno delo, nagradu koju je primio iz ruku Leticije Kaste.

 Obraćajući se publici vidno dirnut frenetičnim prijemom Ajrons je, čini se veoma iskreno, izjavio da smatra da je još uvek mlad za nagradu (životno delo) poput ove, jer ima još toliko toga da pruži. A onda je u gledalištu zazvonio nečiji telefon. Nekoliko sekundi neprijatnog muka, Ajrons je prekinuo šalom: „Ovo mora da zove moja mama!“, nastavljajući sa govorom kao da se ništa nije dogodilo...

 Kruna festivalske ceremonije posvećene ovom legendarnom britanskom glumcu, bila je zvanična prinčevska večera. Predsednik Marakeš festivala, njegovo visočanstvo, princ Mulaj Rašid, inače veliki ljubitelj filma i filmske umetnosti, ugostio je filmske zvezde i umetnike, članove žirija i probrane novinare i kritičare. Na trpezi sve sami marokanski specijaliteti, od kraljevskog „mešuija“, „suirija“, „kuskusa“ do slatkih „sbiatsa“. Veče za pamćenje.

 U festivalskim dvoranama, smenjuju se filmovi. Van konkurencije viđena su i dva nova intrigantna, biografska britanska filma. Jedan je „Teorija svega“ Džejmsa Marša, priča o ljubavi koja se između studenta fizike Stivena Hokinga i studentkinje književnosti Džejn Vajld rodila dok su bili još na Kembridžu (1960). Film je nastao prema romanu Vajldove, koja je sada bivša Hokingova supruga, i predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o razvoju Hokingove bolesti, njegovih doprinosa nauci, ali i širenju porodice (troje dece) uprkos svim životnim nedaćama. Uloge u filmu poverene su Ediju Redmejnu koji je kao Hokings maestralan i Felisiti Džons koja igra Vajldovu sa pravom merom.

Na kraljevskoj večeri Foto 14. Marakeš festival  

Drugi biografski britanski film je impresivni „Igra oponašanja“ Mortena Tildama, u kojem se u potpunosti rasvetljava lik genijalnog matematičara Alana Turinga, koji je zajedno sa grupom svojih kolega zaslužan za razbijanje zlokobne nemačke šifre „Enigma“, što je znatno pomoglo preusmerenju tokova Drugog svetskog rata. Turing je u Centru za razbijanje šifri u Blečli parku, razvio i teorijski model računara, napravivši i njegovu prvu, glomaznu verziju. U ulozi Turinga je Benedikt Kamberbač koji se proslavio kao moderni Šerlok Holms u popularnom televizijskom serijalu.

 Paralelno sa filmskim programima u dvoranama Kongresnog centra, Kraljevskog pozorišta i bioskopa „Kolize“, događaju se i oni nesvakidašnji. Na istorijskom trgu Đama el Fna u srcu starog Marakeša, više od pet hiljada ljudi svako veče gleda filmove na džinovskom platnu, pod otvorenim nebom. Prisustvo ovim projekcijama potpuno je nestvarno. Ovde je uz ovacije bio dočekan Vigo Mortensen, ali ono s kakvim je oduševljenjem dočekana ekipa indijskog filma „Srećna Nova godina“, treško je rečima opisati. Indijski filmovi su u Maroku izuzetno popularni. U Marakešu, tokom cele godine, indijski film se vrti u bioskopu „Kolize“ u srcu grada. Sve njegove sale zbog toga su stalno pune.

 U poslednjih desetak godina centralno mesto u marokanskoj kulturi zauzeo je film. Sarim Fasi Fihri, direktor Marokanskog filmskog centra, kaže da je jedan od razloga tome  i razvoj Marakeš festivala koji ima veliku pažnju u međunarodnoj javnosti, zahvaljujući kojem se i domaći film razvija u povoljnom pravcu. Fihri kaže da je marokanski film na samom vrhu najboljih na bioskopskim blagajnama. Pod pokroviteljstvom njegovog veličanstva, kralja Muhameda VI, koji je baš kao i princ Mojad veliki ljubitelj filma, uvećana su i sredstva koja se godišnje investiraju u marokansku filmsku industriju. Gospodin Fihri kaže da su ona od 2001. do danas uvećana za devet puta. Ono što je još zanimljivo je i činjenica da se i „geografija“ marokanskog stanovništva stalno menja. U mnogim gradovima ljudi više ne žive u centru grada. Tamošnji stari bioskopi ustupili su mesto velikim tržnim centrima koji u svom sastavu imaju i multipleks bioskope u kojima se, kao i svugde u svetu, prikazuju samo blokbasteri. Fihri kaže da su zbog toga izašli pred vladu sa predlogom novog seta zakona kako bi se pojačale investicije i zaštita starih bioskopa u kojima bi se prikazivali marokanski filmovi. Oni su često u selekcijama čak 80 svetskih festivala, ali se još uvek nije desilo da se čisto marokanski film nađe u zvaničnim selekcijama Kana, Berlina, Venecije. Fasi Fihri, kaže da se zato Marokanski filmski centar zalaže za poboljšanje rada na filmskim scenarijima kao filmskom osnovu, ali i za edukaciju reditelja i širenje koprodukcijskih platformi.

----------------------------

Da­nas „Ni­či­je de­te”

Danas u Marakeš stižu naš reditelj i scenarista Vuk Ršumović i producent Miša Mogorović, koji će marokanskoj publici predstaviti film „Ničije dete“, kao jedan od filmova u glavnom takmičarskom programu o čijoj „sudbini“ odlučuje žiri na čelu sa Izabel Iper.